Ne postoji grad, ne postoji zemlja koja ga nije imala.
Ne postoji mjesto za koje nije bilo priče, preko njega.
Izmišljotina, laž.
Upravo tako, LAŽ.
Grahovljaci su se posebno imali sa čim i sa kim hvaliti. Sve vrli šampioni u svojoj disciplini. Disciplina koju je izmislila dokonica, vedar duh krajiški, a podržavao i održao narod.
Klub je nastupao u sastavu:
Stevo, Cvejinar, Dušan, Božo, Jovo ( nekoliko njih), Urela, Čondre, Gento, Rešika, Bekan, Vlade…
Prvoklasna reprezentacija koja je svoje voljeno mjesto, predstavljala u najjačem to jest najlažovitijem izdanju. Trebalo je imati, mašte, trebalo je imati hrabrosti, znanja, umjeća.
Ponajviše ljubavi ka pozivu kluba čiju su članovi bili, čije su boje branili do samog kraja života. Neki su hvala Bogu još uvijek na nogama, ako nas nisu slagali. Znaćemo za hiljadu godina kada se opet nađemo u nekoj od zadimljenih ali toplih krčmi grahvskih. (dobra laž, djeluje na pisanje)
Trebalo je imati toliko uzdignutosti iznad svega, sve je ostajalo u domenu šale. Bez ijedne grke riječi, ka sulagaču, ka opštini, ka ljudima. Tako je isto opština i njeni stanovnici, ćutala i ćutali i trpili sve njihove „dogodovštine“, slušala i stojički podnosila, u sebi likovala, što takvi talenti žive u najtoplijem gnijezdu pod imenom Bosansko Grahovo.
Ne zaboravljaju se takvi biseri u sklopu između Šatora Jadovnika Dinare i Uilice.
Nama u amanet ostaše njihove sjajne dosjetke i lagarije, kao nešto dragocjeno. To dragocjeno treba prenositi s koljena na koljeno. Pričati ne lagati. Da se ne zaborave djela, samim tim i oni,
koji ih osmisliše, svima na radost.
Ovaj put ću ispisati neke dosjetke kao uvod u nešto što bi ostalo za pamćenje.
S uživanjem ću pokušti da to prenesem u pisanu formu, premda, bez žive riječi, slike malo lepršaju, nejasno ali vjerodostojno svakako…
-Odveo Stevo pripeti paripa na livadu kod stare pilane, u blizini izbačenog otpada piljevine.
kaže:
-Ja došao uveče da vodim paripa kući.
Kad?
-Parip pojeo svu piljevinu, pun traktor.
Stevo se isprepadao vodi paripa kući, veže za jasle i ide u kuću.
Ne govori nikom od ukućana.
Novi dan, kreće Stevo ponovo da vodi paripa, kad ima šta vidjeti:
-Ljudi moji ulazim u košaru kad Dorat sere letve.
Izusti (slaga) Stevo…i ostade živ, skupa sa laži…
Priča Stevo:
Krenem ja u šumu da tražim nado.
Nađem pod jednom ljeskom i skopam, pune tri torbe kvartare.
Izvučem to i pokupim u džakove. Jedan uprtim i ponesem kući, kad nešto me vuče za nogavicu.
okrenem se ja i vidim miša kako me vuče i plače.
-Šta je pitam ga.
Odgovori miš
-Rođeni brate ne nosi to pocrkaće mi djeca od gladi.
-ja ga ćunem cipelom on se otkotrlja i vrati nazad do mene. Zaleti se izvuče mi pertlu iz cipele.
Pope se na ljesku i objesi…
UUPPssss
DUŠAN:
Priča:
– Odem ja u raditi u Rusiju u Sibir. Temperatura bude minus i 60 stepeni.Radilište spacefično moraš se dovikivati. Kako god neko nekog zovne, zaledi mu se glas.
tako čitavu zimu samo zovemo, nikad odziva, sve zaledi.
Joj ljudi moji i braćo.
Kad u proljeće odlede glasovi ti nemaš pojma ko koga zove i kuda bi…
izgovori Dušan.
Vlade sluša kako se neki glamočaci svađaju čija čela donosi više meda.
Ovaj njegova ovoliko, onaj njegova onoliko.
Dojadi Vladi pa ih prekinu i reče
-Majku vam jebem, ja svaki dan svakoj svojoj čeli objesim kanticu od tri kila na vrat i pošaljem u ispašu. Ni jedna se ne smije vratiti dok kanticu ne napuni…
Zbunjeni glamočaci, zaboraviše na selo Travari koji su najmedonosniji kraj u Evropi…
Bravo Vlade.
Urelela:
Priča Urela kao ga je žena poslala da pokupi jaja po selu jer se kokoš raskvocala pa je treba nasaditi da izleže piliće.
– Jebem ti Neđelju prezobraznu, kažem joj ja idem,odo.
Odem i hodam po selu prosim skoro. Daju.
Nakupim jaja i viška, da se nađe zlu ne trebalo.
Vratim se kući, nasadim kvočku i čekam, poslije davajestak danan ili malo više, izleže kvočka piliće.
Pođem u kokošinjac da vidim kako ide, otvorim vrata,kad.
Svako ono pile izleti iz kokošinjca i svako pravo svojoj kući, tamo odakle sam ga i donio.
Neđelju ti jebem prezobranu, jest puške mi… EHHH Urela…
Božo:
–Omrkla mi krava,šta ću, moram tražiti.
Zakalam svuda po polju niđe je.
Krenem kući, taman se izuvam kad…čujem odnekud iz Jadovnika riku.
Ja brže bolje poleti gore. Sve idem po rici krave. U jednoj dolini, ima bunar dođem u blizinu njega, al ne čujem više riku. Taman sam sam sjeo pored bunara.
kao da mi bomba puče u ušima skočih ko spržen vodom. Riknu Radova iz bunara.
Uperim bateriju vidim je na dnu, stoji u vodi do vrtenjače.
Bila žedna preskočila grlo, da se napije.
Šta ću kud ću.
Sjetih se.
Uzmem sikiru odsječem dvije voje od pet metara i poprečne kličke, Kupinom povežem i napravim škale. Spuštim ih u bunar, uđem.
Natovarim Radovu na leđa i iznesem napolje.
Tu noć žena umuzla trideset litara varenike, kaže veterinar spuštila od stra, kao čujek kad se prepadne pa upiša u gaće.
Evala ti Božo, malo je takvih….lažova.
Gavrilo Mile Princip
