Kao Udruženje građana koje broji više od 600 članova poreklom iz Bosanskog Grahova, želimo da vas obavestimo, da je 2023. godine u Bosanskom Grahovu instalirano postrojenje za pirolizu tj. spaljivanje guma i da firma „Brick“, koja je instalirala postrojenje, pokušava da ga stavi u pogon. Od pre nekoliko dana smo saznali i da je projekat poslat Federalnom ministarstvu okoline i turizma gde je 12.6.2025. godine predat kao „Zahtev za prethodnu procjenu uticaja na okolinu“.

S obzirom na ove informacije, dužni smo da reagujemo javno, ne samo sa određenim mišljenjem i primedbama već i sa velikom osudom.

Naime, na samom početku izlaganja moramo da naglasimo da smo veoma dobro upućeni u kojoj meri je ovaj proces opasan po zdravlje ljudi, po životnu sredinu i po biljni i životinjski svet. Sve podatke koje ćemo navesti u tekstu koji sledi saznali smo od eminentnih stručnjaka iz ove oblasti, kao što su Dr. Milka Vidović dipl.ing.tehn.spec.sanitarne hemije, Dr. Dragana (Arežina) Blagojević inače redovni profesor hemije univerziteta u Banjoj Luci, Dr. Drago Marić stručnjak iz oblasti ekologije i zaštite životne sredine i drugih naučnika koji su stručno i jednoglasno potvrdili štetnost pomenutog procesa pirolize guma.

Za Bosansko Grahovo smo neraskidivo vezani poreklom i porodično, imamo rodbinu i prijatelje koji žive u skladu sa prirodom i svi smo veoma zabrinuti zbog tog saznanja, jer inače na ovom području Bosne i Hercegovine većina stanovništva živi u od zemljoradnje, stočarstva, pčelarstva i njihov opstanak direktno zavisi od zaštite životne sredine. Ipak naši razlozi zašto upućujemo ovaj apel nisu samo lične prirode tako da želimo da istaknemo i dodatne razloge zašto je Bosansko Grahovo i uopšte ovaj region važan i vredan očuvanja tj. zaštite. Region ima značajnu ulogu i vrednost na mnogo nivoa, a njegova očuvana priroda je od izuzetnog značaja za ekosistem, potencijalni turizam i opšti kvalitet života na našim prostorima. U eri kada svi apelujemo na očuvanje prirode na planetarnom nivou i tražimo oaze slične ili iste „čiste ekološke sredine“ pojedinac pokušava iz svojih ličnih poslovnih interesa da je uništava, a ovaj deo Bosne i Hercegovine da pretvori u smetlište i bukvalno uništi biljni i životinjski svet. Nema veze sa zdravim razumom sakupljati otpad, voziti ga u sredinu koja je prebogata šumom, jezerima, florom i faunom na kojoj bi nam ceo svet mogao samo pozavideti, a već i zavide jer ove prostore uveliko posećuju mnogi turisti iz Hrvatske, Slovenije, Češke, Nemačke i drugih zemalja Evrope i dive se netaknutoj prirodi koju imamo i uživaju u njoj. Navešćemo samo nekoliko ključnih tačaka koje bi trebalo da se istaknu kao opšti razlozi:

  • Raskrsnica puteva – Bosansko Grahovo se nalazi na raskrsnici puteva Bosne i Hercegovine i Hrvatske. Ovaj strateški položaj čini ga ključnim čvorištem za trgovinu, saobraćaj i putovanja između dve države. Uništenje prirode u ovom regionu može imati ozbiljne posledice na saobraćajnu infrastrukturu i trgovinu.
  • Nacionalni parkovi – U blizini Bosanskog Grahova nalaze se dva nacionalna parka, Krka u Republici Hrvatskoj i Martin Brod u BiH. Inače su stanište za mnoge retke biljne i životinjske vrste, a takođe privlače turiste iz celog sveta. Bilo kakvo zagađenje ili oštećenje ovih prirodnih područja bi moglo ozbiljno narušiti očuvanost parkova.
  • Okolne planine Šator, Dinara (Uilica), Jadovnik –  Planina Šator sa svojih 1873 metara nadmorske visine i glečerskim jezerom u podnožju samog vrha privlači mnoge planinare iz društava širom regiona. Ove planine okružuju Bosansko Grahovo i imaju izuzetno bogatstvo biodiverziteta i prirodne lepote. Očuvana priroda pomenutih planina pruža dom mnogim retkim i ugroženim vrstama, a zagađivanje i uništavanje njihovog staništa bi moglo dovesti do izumiranja ovih vrsta.
  • Runolist i retke biljke – Bosansko Grahovo je dom za mnoge retke biljke, uključujući i runolist (koji raste isključivo na planinskim vrhovima izuzetne čistote npr. Alpama), a inače je i zaštićena biljka. Uništavanje ovih biljaka bio bi gubitak za biodiverzitet i ekološku ravnotežu ovog regiona.
  • Vode na području Bosanskog Grahova – Jedan deo voda uključujući rečicu Koranu koja ponire (Grkovci, Ždralovac) i uliva se u jadranski sliv, a drugi deo kao reka Unac (Resanovci) se uliva u Unu, Savu i pripada crnomorskom slivu. Zagađenjem ovih voda na području Bosanskog Grahova direktno izlažemo opasnosti i ova dva sliva u regionu, a direktno se ugrožavaju zaštićene biljne i životinjske vrste u nacionalnim parkovima Una u BiH i nacionalnom parku Krka u R. Hrvatskoj.
  • Čista i nezagađena sredina – Kao što smo već istakli, Bosansko Grahovo se nalazi na području koje se može pohvaliti da je 100% zdravo i nezagađeno. Očuvanje ovog netaknutog prirodnog okruženja je od ključnog značaja kako bismo sačuvali zdravlje ljudi, životinja i životne sredine u regionu jer predstavlja i ogroman potencijal za razvoj turizma.

Svi ovi faktori ukazuju na važnost očuvanja prirodnih resursa Bosanskog Grahova, a zagađivanje tj. uništenje prirode regiona bi imalo ozbiljne posledice po ekosistem, turizam, privredu i opšti kvalitet života. Zato apelujemo na Vas da nam pomognete u zaštiti dragocenih resursa i sprečavanju potencijalno katastrofalnih posledica po prirodu i zajednicu.

Smatramo važnim i da istaknemo više detalja o procesu pirolize odnosno spaljivanju guma, koji je najstrože zabranjen u EU, da bi razumeli svi koji nisu upoznati, koliko je ozbiljan problem koji preti našoj zajednici. Navešćemo samo nekoliko ključnih tačaka (na koje su nas upozorili stručnjaci) u vezi sa ovim procesom i njegovim posledicama:

  • Emisija toksičnih gasova – Tokom pirolize guma oslobađaju se visoko toksični gasovi kao što su dioksini, furani, benzen, toluen i druge štetne hemikalije. Ovi gasovi su poznati po tome što mogu ozbiljno oštetiti respiratorne sisteme ljudi i životinja, a takođe su povezani sa različitim oblicima kancera.
  • Dioksini i furani su vrlo otrovni i to su karcinogeni prve kategorije, mutageni prve kategorije i reproduktivno otrovne hemikalije prve kategorije. Oni su takozvani postojani organski zagađivači koji su kao takvi regulisani Stokholmskom konvencijom koja ima za cilj uklanjanje i ograničenje njihove proizvodnje i upotrebe. Dalje, dioksin je procenjivala SZO (svetska zdravstvena organizacija) za istraživanje raka (IARC) 1997. i 2012. godine kada je isti procenjen kao ”poznati ljudski karcinogen”.
  • Zagađenje vazduha i negativni uticaji na zdravlje populacije – Spaljivanje guma može ozbiljno zagađivati vazduh, što na samom početku procesa izaziva respiratorne probleme kod ljudi, uključujući astmu, bronhitis i druge bolesti. Međutim to su samo prvi oblici vidljivih znakova gde su deca, stariji ljudi i osobe sa većim rizikom posebno ugroženi. Pored vidljivih prvih simptoma naučnici iz poznatih svetskih zdravstvenih organizacija su utvrdili da već pomenuti “dioksin” kao nus produkt procesa pirolize kada uđe u telo traje dugo zbog njegove hemijske stabilnosti i sposobnosti da se apsorbuje u masnom tkivu gde se skladišti u telu. Kratkotrajna izloženost visokim nivoima dioksina izaziva lezije na koži, poput akni i mrlja kao i do promena funkcije jetre. Dugotrajna izloženost dovodi se u vezu sa oštećenjem imunološkog sistema (imunološki sistem slabi i postaje neotporan na razne infekcije i bolesti), poremećaja razvojnog nervnog sistema (u ranoj fazi razvoja fetusa i uopšte kod dece koja su izložena uticaju ovih toksičnih hemikalija dovodi do ozbiljnog poremećaja u razvoju nervnog sistema što dovodi do trajnih posledica po mentalno i fizičko zdravlje), endokrinog sistema i reproduktivnih funkcija.
  • Zagađenje vode i tla i negativni uticaji na ljude, biljni i životinjski svet – Pepeo, čađ i štetne hemikalije koje se oslobađaju tokom procesa dospevaju u vodu i zemljište, što može značiti zagađenje vode za piće i poljoprivredno zemljište. Više od 90% ljudske izloženosti dioksinom je kroz lanac ishrane tj. snabdevanjem hrane, uglavnom mesom i mlečnim proizvodima. Stoga je zaštita snabdevanja hranom ključna. U životnoj sredini dioksini se akumuliraju u lancu ishrane, pa tako što je životinja na višem stepenu lanca ishrane veća je i koncetracija dioksina. Svi ovi podaci o negativnom uticaju i emisiji toksičnih gasova kroz vazduh, vodu i tle nam govore i o dugoročnim posledicama kako po zdravlje ljudi tako i celokupni ekosistem.

Zbog svih ovih karakteristika u nauci se smatra da je samo nuklearni otpad opasniji od dioksina iz pirolize guma! Zato vam se obraćamo s dubokom zabrinutošću kao aktivni zagovornici zaštite pre svega zdravlja građana, a takođe i životne sredine, u nadi da ćete nam pomoći da zaustavimo ovu pretnju.

Napominjemo još jednom, Bosansko Grahovo se nalazi u regionu koji je prepoznatljiv po svojoj prirodnoj lepoti i bogatstvu ekosistema, a navedeni proces bi mogao rezultirati ozbiljnim zagađenjem vazduha, vode i tla ne samo u našem gradu, već i okolini (Drvar, Knin, Livno). Svesni smo da je ovaj proces izuzetno unosan za pojedinca koji ga sprovodi, ali ne možemo dozvoliti da profit ide na račun uništenja naše životne sredine, ugrožavanja zdravlja ljudi koji vekovima žive na ovim prostorima, a i budućih generacija čiji bi opstanak bio itekako ugrožen.

Iz pomenutih razloga, javno se oglašavamo protiv pirolize tj. procesa spaljivanja guma u Bosanskom Grahovu. Napominjemo da se kao građani nećemo zaustaviti u ovoj borbi te da ćemo iskoristiti sva legalna prava u tom smeru.

Zahvaljujemo se svima na pažnji, eventualnom angažovanju i podršci!

S poštovanjem,

Udruženje Grahovljana i prijatelja Bosanskog Grahova