Do nedavno se ni\u0161ta nije znalo o srpskom pogrebu iz vremena pre kona\u010dnog primanja hri\u0161\u0107anstva. Poslednjih godina je ustanovljeno da su Srbi imali pogreb razli\u010dit od ostalih Ju\u017enih Slovena, da su pravili pogrebne humke. Sli\u010dne su mogilama Zapadnih i Isto\u010dnih Slovena, naro\u010dito nekim u Poljskoj. Te humke su samo uslovno grobovi, jer ne sadr\u017ee ostatke pokojnika, koji su naj\u010de\u0161\u0107e bili spaljivani. Zato te humke treba videti kao ostatke spomenika podignutih umrlim prilikom pogrebnih obreda.<\/p>\n
U narodu su poznate pod imenom “gromile”. To je izraz kojim su nazivane i praistorijske mogile. Takvi toponimi ozna\u010davaju nalazi\u0161ta sa srednjevekovnim humkama, na kojima mogu biti velike bronzanodobne mogile (Gromile kod Srbinja i Knina). U novije vreme \u010de\u0161\u0107i je naziv “gomile”. Smatra se da je gomila hrpa bilo \u010dega (zemlje, \u0111ubreta, kamena, itd.), dok je gromila ne\u0161to posebno, humka koja sadr\u017ei ne\u0161to. Zabele\u017eena su shvatanja da su gromile podizali pagani, da su se na njima molili Bogu, prinosili \u017ertve i “kuda bi se dim povijao na tu bi se stranu okretali pri molitvi”, kao i da su na njima kr\u0161tavana vanbra\u010dno ro\u0111ena deca.[1]\n
Prve gromile je 1898. godine istra\u017eivao Vejsil \u0110ur\u010di\u0107, ali je mislio da iskopava praistorijske mogile, iako je u nekima na\u0161ao predmete ranovizantijskog doba.[2] Mnogo docnije, 1957, Pavao An\u0111eli\u0107 je sproveo mala iskopavanja o\u0161te\u0107ene gromile u blizini Konjica, i opredelio je kao slovenski grob spaljenog pokojnika VIII stole\u0107a.[3] Pet gromila istra\u017eili su na savremen na\u010din Vasil Boroneanc i Jon Stinga, na Velikom Ostrvu u rumunskom delu Dunava, 1976. godine.[4] Oni su ih pravilno datovali u VII stole\u0107e, ali su ih bez osnova pripisali domoroda\u010dkom, da\u010dkom stanovni\u0161tvu. Otkri\u0107em nalazi\u0161ta gromila u Ljuti\u0107ima kod Pljevalja, usledila su obimnija istra\u017eivanja u Jugoslaviji. Tamo je Dragoslav Srejovi\u0107 1985. godine otkrio prvu srednjevekovnu humku, a u periodu do 1991. godine istra\u017eivano je 8 gromila. Kada su i kod Prizrena pod planinom Ostrovicom na\u0111ene gromile na 1550 m nadmorske visine, postalo je izvesno da se Srbi po gromilama razlikuju od ostalih Ju\u017enih Slovena, \u0161to je u skladu sa podacima pisanih izvora. Zatim sam istra\u017eivao 1993-1994. godine nalazi\u0161ta zapadno od Drine, koja su u potpunosti potvrdila tu pretpostavku.<\/p>\n
O pogrebu Srba u srednjem veku ostavili su podatke arapski nau\u010dnici Al Masudi i Al Bekri odnosno Ibrahim ibn Jakub. Navodim prevod podataka Al Masudija prema prevodu na ruski koji je objavio A. J. Garkavi:[5]\n
“Pleme koje spomenusmo pod imenom Sarbin, spaljuje se na ognju, kada im umre vladar ili stare\u0161ina; oni tako\u0111e spaljuju njegovog jaha\u0107eg konja. Oni imaju obi\u010daj, sli\u010dan obi\u010dajima Indusa; to smo delimi\u010dno pominjali napred u ovom delu, pri opisu planine Kabha i hazarske zemlje, kada smo govorili, da se u hazarskoj zemlji \/kod hazarskog vladara\/ nalaze Sloveni i Rusi, i da se oni spaljuju na loma\u010dama”.<\/p>\n
Iste podatke o Srbima ponavlja Ibrahim ibn Jakub.[6]\n
Tadeu\u0161 Levicki je izneo mi\u0161ljenje da u ovim opisima nije re\u010d o Srbima, jer su Srbi Jugoisto\u010dne Evrope (odnosno Dalmacije) u X stole\u0107u ve\u0107 bili pokr\u0161teni, a Srbi sa Labe i Solave su bili pokoreni i uni\u0161teni od strane Nemaca.[7] Zato je pretpostavio da je re\u010d o opisu pogreba kod Poljaka. Ovaj stav je neodr\u017eiv iz vi\u0161e razloga. Ostavljaju\u0107i po strani problem polo\u017eaja Bele Srbije, koja se mo\u017ee tra\u017eiti oko gornje Visle i u Zapadnom Pobu\u017eju, i problem Srba na Labi i Solavi, vide\u0107emo da se arapske bele\u0161ke odnose na Srbe iz rimske Dalmacije.<\/p>\n
Pre svega, Al Masudi nije li\u010dno bio svedok pogreba Srba, jer nikada nije ni putovao po slovenskom svetu. On je podatke prikupio u pograni\u010dnim krajevima prema Vizantiji, kako je to pokazao A. J. Garkavi.[8] Izvor njegovih podataka mogli su biti pre svega Sloveni naseljeni u Maloj Aziji, koji su pri\u0161li Arapima.[9] Zato je o\u010digledno re\u010d o Srbima rimske Dalmacije, a ne o Srbima na severu. Ti podaci se ne odnose na X stole\u0107e, kako je to mislio T. Levicki, ve\u0107 na VIII stole\u0107e. To proizilazi iz naroda koje Al Masudi nabraja u istom poglavlju sa Srbima. To su Langobardi, \u010dija je dr\u017eava uni\u0161tena 774. godine. Zatim se u istom poglavlju navodi mo\u0107an narod Avand\u017ea, koji mogu biti samo Avari odnosno Obri,[10] a i oni su uni\u0161teni izme\u0111u kraja VIII i po\u010detka IX stole\u0107a. Tu se spominju i Duljebi, kojih vi\u0161e nema u vreme Al Masudija, itd. Po\u0161to Masudijevi izvori poti\u010du iz VIII stole\u0107a, iz vremena kada dalmatinski Srbi jo\u0161 nisu kona\u010dno pokr\u0161teni, nema razloga da se njegovi podaci ne odnose upravo na njih.<\/p>\n
Raspored otkrivenih gromila uglavnom se podudara sa granicama rimske provincije Dalmacije (sl. 1). To odgovara podacima iz pisanih izvora IX-X stole\u0107a, kako gr\u010dkih tako i latinskih, da Srbi \u017eive u Dalmaciji. To je prvo podatak Anala Frana\u010dkog kraljevstva, iz 822. godine, da Srbi “nastanjuju veliki deo Dalmacije”.[11] Zatim sredinom X stole\u0107a car Konstantin VII Porfirogenit bele\u017ei da su Srbi od cara Iraklija dobili oblasti Dalmacije za naseljavanje, u kojima i \u017eive u njegovo vreme.[12] Car jasno odre\u0111uje samo granice u primorju: od zaliva Boke Kotorske na jugoistoku, do reke Cetine na severozapadu, uklju\u010duju\u0107i velika dalmatinska ostrva, Kor\u010dulu, Mljet, Hvar i Bra\u010d.<\/p>\n
<\/p>\n
Sl. 1. Raspored istra\u017eivanih gromila sa granicama i rimske provincije Dalmacije. a – nalazi\u0161ta sa istra\u017eivanim gromilama; b- groblja sa spaljenim pokojnicima VI – VII veka<\/p>\n
1 – Veliki Ostrov, Dunav; 2 – Ravna gora, Prizren; 3 – Ljuti\u0107i, Pljevlja; 4 – 5 – Police i Zubci, Trebinje; 6 – Korita, Bile\u0107a; 7 – Lakat, Nevesinje; 8 – Zakmur, Fo\u010da; 9 – Seonica, Konjic; 10 – Gornja Lijeska, Vi\u0161egrad; 11 – Ozren, Doboj; 12 – Petrovac; 13 – Cime\u0161e, Petrovac; 15 – Crljivica, Drvar; 16 – Resanovci, Grahovo; 17 – Kupirovo, Lapac; 18 – 19 – Vrbnik , Ramljane i Uzdolje kod Knina.<\/p>\n
<\/p>\n
Gromile mogu biti od kamena ili zemlje, \u0161to zavisi od tla na kome su podignute. Pokojnik je spaljivan, ali gromile po pravilu ne sadr\u017ee izgorele kosti. U njima se mo\u017ee nai\u0107i na slagan kamen, grumenje izgorele zemlje, \u0107umur, ulomke grn\u010darije, ponekad gvozdene klinove i retko druge nalaze. To pokazuje da se pogrebni obred sastojao od dva posebna \u010dina. Prvo, pokojnik je spaljivan ili sahranjivan na drugom mestu. Drugo, podizana je gromila, odnosno spomenik pokojniku.<\/p>\n
Pokojnici su verovatno spaljivani na posebnom mestu, koja jo\u0161 nisu istra\u017eivana. Na njihov mogu\u0107 polo\u017eaj ukazuju toponimi kao \u0161to su Pale\u017e (5 slu\u010dajeva), Paljevina (2), Izgorenica, Po\u017eari, Gari\u0161te. Ti toponimi u blizini gromila, obele\u017eavaju visove koji se nalaze uglavnom zapadno od nalazi\u0161ta gromila, ponekad udaljeni i vi\u0161e od jednog kilometra. Izuzetno se i sama nalazi\u0161ta tako zovu – Paljevine u Ljuti\u0107ima kod Pljevalja. Zanimljivo je da se na isto\u010dnim stranama mo\u017ee nalaziti neki vrh zvan Konjska glava (4 slu\u010daja), ili Kobilja glava, Konjski brijeg, Konjsko, Vrana glava, Vranovina, Vranjevina, Vranjak, Kopito. U\u010destalost ovih toponima na isto\u010dnoj strani nalazi\u0161ta mo\u017ee se povezati sa podatkom iz arapskih izvora da su Srbi spaljivali i pokojnikovog konja. Izgleda da je pokojniku podizan spomenik (gromila) pribli\u017eno isto\u010dno od mesta gde je spaljivan, u pravcu vrha u verovanju povezanog sa konjem. To je nesumnjivo odraz tada jo\u0161 \u017eivih indoevropskih shvatanja o putu du\u0161e posle smrti.[13] Takvo poreklo pogreba Srba potvr\u0111uje se orijentacijom gromila, prema padinama na kojima su sme\u0161tene. Naj\u010de\u0161\u0107e su na zapadnim padinama (88 slu\u010dajeva), severnim (4) i isto\u010dnim (3); za sada nisu zabele\u017eene na prisojnim, ju\u017enim stranama.[14]\n
Otvoreno je pitanje \u0161ta se radilo sa pepelom spaljenog pokojnika. Postoji mogu\u0107nost da su izgorele kosti izlagane iznad gromila, u drvenim gra\u0111evinama. To je obi\u010daj poznat kod Slovena severnih oblasti.[15] Da su izgorele kosti najverovatnije bacane u reku, pokazuju gromile sa Velikog Ostrova u Dunavu. Tamo je u pet istra\u017eivanih gromila na\u0111ena jedna izgorela i jedna neizgorela ljudska kost. [16] U tim gromilama na\u0111ene su brojne \u017eivotinjske i riblje kosti. Zato se \u010dini da su obe ljudske kosti dospele u gromile slu\u010dajno, da nije bilo namere da se kosti pokojnika sa\u010duvaju. Po\u0161to je sastav tla na Velikom Ostrovu povoljan za o\u010duvanje arheolo\u0161kih ostataka (pesak i les), izgorele kosti bi se sa\u010duvale da ih je bilo.[17] Preostaje da je pepeo pokojnika bacan u Dunav. Nije jasno \u0161ta se radilo sa pepelom pokojnika tamo gde nije bilo reka. Sa\u010duvan je i danas obi\u010daj kod Srba da se ode\u0107a umrle osobe ve\u0161a o grane drve\u0107a pored potoka. Zato se mo\u017ee pomi\u0161ljati da je pepeo pokojnika ve\u0161an u ne\u010demu na grane drveta ili na drvene stubove. [18]\n
Obred podizanja gromile sastojao se u pravljenju obrednog stani\u0161ta, spaljivanja tog stani\u0161ta i potom njegovog zatrpavanja. Na kraju je na istom mestu podizan spomenik od drveta. Ostaci obrednog stani\u0161ta nalaze se na dnu gromila. Ponekad se te\u0161ko mogu razlikovati od temelja spomenika koji je podizan nad njima. To je naro\u010dito izra\u017eeno u stenovitim krajevima, gde su stani\u0161ta gra\u0111ena na kamenim temeljima. Trag drvenog stani\u0161ta mo\u017ee da se ustanovi samo ukoliko ne izgori do kraja, pa ostanu ugljenisani ostaci temeljnja\u010da. Ukoliko drveno stani\u0161te potpuno izgori, jedini trag mo\u017ee biti nagorela zemlja u tlu, a gde je stena, nema ni takvog traga.<\/p>\n
<\/p>\n
Sl. 2. Gromile Srba<\/p>\n
1 – Veliki Ostrov na Dunavu, gr. 2 (po V. Boroneanc, J. Stingi); 2 – Uzdolje, Knin; 3 – Petrovac, gr. 1; 4 – Vrbnik, Knin, gr. 5; 5 – Klis, Olovo; 6 – Vruda, Pljovlje; 7 – Donja Zgo\u0161\u0107a, Kakonj; 8 – Gornja Javlanica (po N. Dudi\u0107, Stara groblja i nadgrobni belezi u Srbiji. Beograd, 1995. C. 262)<\/p>\n
<\/p>\n
Najve\u0107e gromile sadr\u017ee ostatke ku\u0107e sa obaveznim obrednim ognji\u0161tem (sl. 2\/1). Imaju strane du\u017eine 4,5-5 m (Ljuti\u0107i, Veliki Ostrov), a ima ih du\u017eine 9 m (Petrovac). Gromila na Velikom Ostrovu sadr\u017ei ukop za obredno stani\u0161te, sa crepuljom kao dnom obrednog ognji\u0161ta ili pe\u0107i. Takve gromile u Dalmaciji su nadzemne. Kada su sme\u0161tene na padinama, jednom stranom su ukopane, a suprotna strana je podzidana. Ona imaju ognji\u0161ta u sredini, na\u010dinjena od tankog sloja gline ili u \u010detvorougao naslaganog kamena, ogra\u0111enog nasati\u010dno postavljenim kamenom. Ova kamena ognji\u0161ta izgledom i veli\u010dinom podse\u0107aju na podnice zabele\u017eene kod severnih Srba u oblasti Solave i Polablja.[19]\n
Manje gromile sadr\u017ee stani\u0161te bez ognji\u0161ta. U srpskom doma\u0107instvu uz ku\u0107u se podi\u017eu manje zgrade (vajati), uvek bez ognji\u0161ta, za o\u017eenjene \u010dlanove porodice.[20] Istra\u017eivana je samo jedna odgovaraju\u0107a gromila, u Uzdolju kod Knina (sl. 2\/2). Ona je sadr\u017eavala kameno postolje strana dugih 2 m. Mo\u017eda ima takvih zemljanih gromila, a koje jo\u0161 nisu istra\u017eivane (Zakmur, Durmitor, itd.). Njihovo postolje, opet sme\u0161teno na padini, bilo bi nasuto izme\u0111u drvenih zidova.<\/p>\n
Sli\u010dna su stani\u0161ta pravougaone osnove (sl. 2:3) koja mogu biti kamena (Ljuti\u0107i, Petrovac) i zemljane (Seonica). Kamena postolja su du\u017eih strana 3,2-3 m, a kra\u0107ih 2-2,5 m. Zemljano postolje koje sadr\u017ei gromila iz Seonice, nedovoljno dokumentovano, ima izdu\u017eenu zaobljenu osnovu, ali je nekada verovatno bilo ogra\u0111eno drvenim zidom. Takve ku\u0107e su pokrivane poluobli\u010dastim krovom od luba (kore drveta – takozvane lubare), ili krovom na dve vode (pokretna brvnara, ku\u0107ar).[21] Mogu se prenositi, rasklopiti ili vu\u0107i tamo gde su potrebne. Kada se podi\u017eu na padinama, moraju se podzidati ili uglovima osloniti na kamen ili stub; jedna strana mo\u017ee biti ukopana.<\/p>\n
Gromile kru\u017ene osnove mogu imati ognji\u0161te na sredini. One su pre\u010dnika oko 2-4 m. (sl. 2:4). Ognji\u0161te po pravilu ne sadr\u017ei sa\u010duvane tragove upotrebe, odnosno vatre. Ognji\u0161ta u vidu kru\u017ene jame sadr\u017ee gromile na Velikom Ostrovu, pod Ostrovicom kod Prizirena i na planini Ozrenu kod Doboja. Ognji\u0161te u vidu kamenog prstena sadr\u017ee gromile u Petrovcu, kao i Vrbniku i Ramljanima kod Knina. Razlike u vrsti ognji\u0161ta uslovljene su prirodom tla i polo\u017eajem u planini ili polju. Iako u ovakvim gromilama nisu uo\u010deni ostaci zgrada, znamo za njihov izgled iz etnolo\u0161kih primera. To su stani\u0161ta u vidu kupe, pre\u010dnika u osnovi oko 2 m, na\u010dinjena od granja (takozvana sibara, dubirog, busa\u010da, itd.).[22]\n
Najbrojnije su kru\u017ene gromile bez ognji\u0161ta. Na\u0111ene su u Ljuti\u0107ima, Zubcima, Koritu, Laktu, Cime\u0161ama, Resanovcima, Kupirovu, Vrbniku i Ramljanima. Pre\u010dnika su 2-4 m.<\/p>\n
Neke gromile se izdvajaju svojim sklopom. U Ljuti\u0107ima je u osnovu jedne gromile, u stenu, ukopana jama dubine 0,35 m. Njene veli\u010dine su 0,8 x 0,6 m (dno), odnosno 1,4 x 0,7 m (povr\u0161ina).<\/p>\n
<\/p>\n
Sl. 3. Izbor nalaza iz gromila<\/p>\n
1 – Resanovic, Grahovo; 2 – Cime\u0161e, Petrovac (po V. \u0106ur\u010di\u0107u); 3 – Ljuti\u0107i, Pljevlja; 4 – Veliki Ostrov (po V. Boroneanc, J. Stinga, crte\u017e bez srazmere); 5 – Uzdolje, Knin.<\/p>\n
Neke gromile su na\u010dinjene od prepravljenih bronzanodobnih mogila. Samo je jedna takva istra\u017eivana, u Vrbniku kod Knina. Pre\u010dnika je oko 15 m. a visine 1 m. Oko sredi\u0161njeg dela na\u010dinjenog od naslaganog kamena, raspona oko 6 m nasut je prsten, sada sa\u010duvan u vidu zemljanog nasipa. U gromili je na\u0111en gvozdeni klin, a na samom dnu trag za\u0161iljenog stuba pre\u010dnika 0,1 m. Kako su te gromile u celini izgledale jo\u0161 nije jasno.<\/p>\n
Razlike me\u0111u gromilama nisu slu\u010dajne. Zna\u010dajno je da se one ne razlikuju prostorno, \u0161to zna\u010di da je re\u010d o istim pogrebnim obi\u010dajima na jedinstvenom kulturnom prostoru. Nesumnjivo svaka pojedina vrsta gromila odgovara dru\u0161tvenom polo\u017eaju pokojnika. Gromile sa ostacima ku\u0107a pripadaju doma\u0107inu ili doma\u0107ici, odnosno stare\u0161ini porodice. Gromile koje sadr\u017ee \u010detvorougaone osnove stani\u0161ta, a bez ognji\u0161ta, pripadaju ostalim odraslim \u010dlanovima porodice. Male kru\u017ene gromile bez ognji\u0161ta, najverovatnije su de\u010dije. Kru\u017ene gromile sa ognji\u0161tem pripadaju pastirima. Ovakvo razvrstavanje gromila u potpunosti se podudara sa srpskim dru\u0161tvom opisanim na istom prostoru u ovom veku.[23]\n
Dosta \u010dest nalaz u gromila su komadi\u0107i \u0107umura. To mogu biti samo bezli\u010dni komadi\u0107i, ili delovi grana. Na\u0111eni su na gotovo svim istra\u017eivanim nalazi\u0161tima (Veliki Ostrov, Ostrovica, Ljuti\u0107i, Zakmur, Seonica, Ozren, Kupirovo, Vrbnik, Ramljane, Uzdolje). Njihov polo\u017eaj na dnu gromile ukazuje da bi mogli biti ostaci ka\u0111enja, obrednog \u010di\u0161\u0107enja tla. Ostaci zape\u010dene zemlje, ako nisu deo ognji\u0161ta napravljenog u gromili, mogu biti razbacani po njenoj unutra\u0161njosti (Ljuti\u0107i, Crljivica, Kupirovo, Resanovci, Vrbnik, Uzdolje). Tada su to nesumnjivo delovi uni\u0161tenog ognji\u0161ta u domu pokojnika.[24] U gromilama su nala\u017eene polomljene \u017eivotinjske kosti, ponekad nagorele (Veliki Ostrov, Ljuti\u0107i, Seonica, Crljivica, Resanovci, Vrbnik, Uzdolje). To su naj\u010de\u0161\u0107e kosti ovaca, koza, ali i ptica i riba. To su svakako ostaci pogrebne gozbe – trizne, da\u0107e, pomena. Drugi predmeti iz gromila po pravilu su tako\u0111e ostaci trizne, a ne prilozi. Njihov izbor nije se bitno menjao kroz vreme.<\/p>\n
Najstarije gromile na\u0111ene su u Resanovcima kod Grahova. Jedna gromila je datovana bogatim nalazima (sl. 3:1): novcem cara Valensa (364-378), bronzanim prstenom, gvozdenim kresivom, ulomcima kasnoanti\u010dkog stakla, sa po 1-3 dela kasnoanti\u010dke amfore, tanjira, zdela, bokala, kr\u010daga, velikog lonca, itd. Ve\u0107im brojem ulomaka zastupljena je jedino \u010dinija, ra\u0111ena bez upotrebe vitla. Na\u0111en je samo jedan ulomak lonca, tako\u0111e ra\u0111en bez upotrebe vitla. U gromili su bili gornji i donji deo \u017ervnjeva ru\u010dnog mlina. Sve to zajedno deluje kao polomljeni predmeti doma\u0107instva. Istom vremenu, ili ranijem V stole\u0107u, pripada gromila iz Crljivice kod Drvara, sa delovima lonca ra\u0111enog bez vitla i kasnoanti\u010dkog kr\u010da\u017ei\u0107a.<\/p>\n
\u0160estom stole\u0107u verovatno pripadaju mnogobrojni nalazi grn\u010darije ra\u0111ene gnjetanjem iz Seonice kod Konjica. U Seonici nema ukra\u0161ene grn\u010darije, \u010dak ni jamica na obodu, a ukras je osoben za poznije VI stole\u0107e i pravilo u VII stole\u0107u. Istom vremenu, mo\u017eda kasnijem VI stole\u0107u, pripadaju gromile na\u0111ene uz ranovizantijsku crkvu u Cime\u0161ama kod Petrovca. One su podignute na sloju ru\u0161evina IV-V stole\u0107a. Vejsil \u0106ur\u010di\u0107 je u tri od 19 gromila na\u0161ao skelete, a uz jedan skelet je bio par bronzanih narukvica(sl. 3:2). U drugim gromilama na\u0161ao je “kolenastu” bronzanu fibulu, a u jednoj pozla\u0107enu srebrnu ukosnicu – pisaljku i gvozdeni “rimski” klju\u010d. Crkva i gromile mogu biti istovremene, pa ukazuju na doba pokr\u0161tavanja Srba. [25]\n
Naredni sloj gromila pripada VII stole\u0107u, odnosno dobu od kona\u010dnog naseljavanja Slovena na Balkansko poluostrvo do doseljavanja Bugara (Ljuti\u0107i, Veliki Ostrov). U Ljuti\u0107ima kod Pljevalja su na\u0111eni delovi vizantijskog posu\u0111a ra\u0111enog na brzom vitlu, me\u0111u kojima i deo dna zeleno gle\u0111osanog mortarija. (sl. 3:3)[26] Na Velikom Ostrovu je na\u0111ena grn\u010darija ra\u0111ena na vitlu, ukra\u0161ena uglavnom \u010de\u0161ljem, sli\u010dno nalazima iz naselja na desnoj obali Dunava[27] i nekim komadima iz Ljuti\u0107a(sl. 3:4). Sli\u010dne \u010de\u0161ljem ukra\u0161ene grn\u010darije, ra\u0111ene na vitlu, ima kod Srba izme\u0111u Labe i Solave.[28] Na Velikom Ostrovu su u jednoj gromili na\u0111eni vrh strele, a u drugoj \u0161iva\u0107a igla, no\u017e i teg na\u010dinjen od anti\u010dke opeke. To mogu biti prilozi. Ulomci posu\u0111a na\u0111enog na dnu su delovi doma\u0107instva pokojnika, a oni na\u0111eni u gornjem sloju su ostaci trizne ili da\u0107e.<\/p>\n
Najmla\u0111a gromila, iz Uzdolja kod Knina, pored \u017eivotinjskih kostiju, sadr\u017ei samo ulomke grn\u010darije (sl. 3:5). Skoro sva je ra\u0111ena na vitlu, a ukra\u0161avana je \u010de\u0161ljem i \u0161iljkom. Na jednom komadu se nalazi rebro ukra\u0161eno pe\u010datanjem. Takvih ulomaka ima na obli\u017enjim utvr\u0111enjima. Gornje datovanje ove gromile odre\u0111eno je frana\u010dkim osvajanjima po\u010detkom IX stole\u0107a, u ratu sa Vizantijom 799-812. godine.<\/p>\n
Malo je podataka sa\u010duvano o izgledu spomenika podizanih na gromilama. U dve gromile u Ljuti\u0107ima na\u0111ena su po dva gvozdena klina, a u Vrbniku u dve gromile po jedan klin. Mo\u017ee se naga\u0111ati da su okivali drvene \u0161titove, ili da su povezivali drvene delove spomenika. Kako su mogli izgledati spomenici na gromilama, pokazuju primeri iz poznog srednjeg veka. To su kameni nadgrobni belezi, ste\u0107ci, kori\u0161\u0107eni na istom prostoru kao i gromile. Neki od njih su oblikovani u vidu ku\u0107e bez prozora i vrata, sa dvoslivnim ili \u010detvoroslivnim krovom, a ima ih uglavnom u severoisto\u010dnoj Bosni.[29] (sl. 2:5). Mnogo su brojniji oni na kojima je prikazana gra\u0111evina sa \u0161est ili vi\u0161e stubova, pokrivena razli\u010ditim krovovima – ravnim, na dve ili \u010detiri vode [30].(sl. 2:6) Ra\u0161ireni su izme\u0111u Polimlja i Neretve, ali i dalje na zapad. Ovi nadgrobni belezi od kamena, podra\u017eavaju one pravljene od drveta. Nema sumnje da u njima treba videti “stupove” iz Predanja o pro\u0161lim vremenima.[31] Retko se pojavljuju i kameni spomenici u vidu stuba, sa zapisom[32].(sl. 2:7) Iz novijeg vremena sa\u010duvani su drveni okviri iznad groba, koji slu\u017ee da dr\u017ee humku da se ne raspe.[33](sl. 2:8)<\/p>\n
Gromile su grupisane naj\u010de\u0161\u0107e u male skupine do 30 humki, zatim u skupine od 100 do preko 500 gromila, i na kraju u skupine sa oko 60-70 gromila. Sme\u0161tene su du\u017e puteva (\u010desto rimskih), na prevojima, planinskim i brdskim kosama. To su po pravilu predeli povoljni za sto\u010darenje. U primorju, kod Knina, to su stenovita polja iznad plodnih dolina, na nadmorskoj visini oko 350 m. Najvi\u0161a nalazi\u0161ta su na preko 1500 m nadmorske visine – na Ravnoj gori pod Ostrovicom kod Prizrena, na Durmitoru i drugim planinama. Ovo jasno pokazuje da su se Srbi nekada bavili prete\u017eno sto\u010darstvom.<\/p>\n
Da se \u017eivot zaista odvijao u planinama, pokazuju toponimi tipa “igri\u0161te”. Prema Predanju o pro\u0161lim vremenima igri\u0161ta su mesta dru\u0161tvenog \u017eivota, gde se okupljalo stanovni\u0161tvo okolnih naselja.[34] Takvi toponimi se kod Srba nalaze po pravilu na vrhovima planina ili uz njih. Za okupljanja su igri\u0161ta kori\u0161\u0107ena do pre 20-30 godina. Na planini Trebavi to je Igrali\u0161te (nadmorske visine 480 m), gde se narod okupljao za Bo\u017ei\u0107, bez sve\u0161tenika; na Kopaoniku pored Ibra je Igri\u0161te (1088 m); pored reke Bosne na planini Ravan je vrh Igri\u0161\u0107a (1302 m); na Javoru severno od Drine je vrh Igri\u0161te (1406 m), na Jahorini zapadno od Drine i severno od Neretve je Igri\u0161te (1451 m), a na planini Tari isto\u010dno uz Drinu je vrh Zbori\u0161te (1544 m).<\/p>\n
Gromile jasno ocrtavaju srpski etni\u010dki prostor u ranom srednjem veku, \u0161to se nadovezuje i uklapa u oblasti sa druga\u010dijim vidovima sahranjivanja (sl. 1). Severno od oblasti sa gromilama, u Posavini, na\u0111ene su urne u ravnim grobljima u Slankamenu u Sremu, u Dvorovima kod Bijeljine, i u Peto\u0161evcima kod Lakta\u0161a, blizu Banja Luke.[35] Takva groblja na\u0111ena su i na ju\u017enom primorju – u Ka\u0161i\u0107u kod Zadra i u Bakru blizu Rijeke (Duljebi?).[36] Oblast gromila tako\u0111e ome\u0111uju i groblja sahranjivanih pokojnika. To su groblja Koman kulture, koja se prostiru izme\u0111u Ohridskog i Skadarskog jezera.[37]\n
Sada ustanovljen pogrebni obred Srba, popunjava veliku prazninu u pro\u0161losti Ju\u017enih Slovena. O\u010digledno je da su se Srbi bitno razlikovali od plemena Ju\u017enih Slovena, koji su spaljene ostatke pokojnika sahranjivali u zemlju, ili od prido\u0161lih Hrvata, koji nisu spaljivali pokojnike. Ta posebnost se nazire i u drugim vidovima materijalne i duhovne kulture. Srbi su izgleda vi\u0161e podizali nadzemne ku\u0107e. Te ku\u0107e, kao i polo\u017eaji gromila, ukazuju na prete\u017eno sto\u010darsku privredu Srba i ratni\u010dku prirodu. To se sve uklapa u podatke o Srbima koje su preneli Al Masudi i Ibrahim ibn Jakub.<\/p>\n
Na kraju, treba naglasiti da su ovo nova otkri\u0107a, koja tek treba usaglasiti sa podacima o Slovenima u oblasti Karpata, gde izgleda ima sli\u010dnih mogila.[38] Humki bez ostataka pokojnika ima u Povislenju i u Zapadnom Pobu\u017eju, \u0161to se podudara sa rasporedom toponima slo\u017eenim od “Srb”.[39] Treba o\u010dekivati da se vremenom sli\u010dan pogrebni obred ustanovi u oblasti savremenih Bojka, gde se mo\u017ee tra\u017eiti zemlja odakle su Srbi naselili rimsku Dalmaciju.[40] Gromile tako\u0111e treba o\u010dekivati izme\u0111u Labe i Solave u dana\u0161njoj Nema\u010dkoj, i mo\u017eda u drugim predelima.<\/p>\n
Napomene<\/p>\n
Dr \u0110or\u0111e Jankovi\u0107<\/p>\n
Katedra za srednjevekovnu arheologiju, Filozofski fakultet, Beograd<\/p>\n
Pogreb Srba u ranom srednjem veku<\/p>\n
Referat na VI me\u0111unarodnom kongresu slovenske arheologije, odr\u017eanom u Novgorodu, avgusta 1996.<\/p>\n
Trud\u044b VI Me\u017edunarodnogo Kongressa slav\u044fnsko\u0439 arheologii. Tom 1: Problem\u044b slav\u044fnsko\u0439 arheologii, str. 382-393, Moskva 1997.<\/p>\n
Works of the VIth International congress of Slavic Archaeology. Volume 1: Problems of Slavic Archaeology, pp. 382-393, Moscow 1997<\/p>\n
<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Do nedavno se ni\u0161ta nije znalo o srpskom pogrebu iz vremena pre kona\u010dnog primanja hri\u0161\u0107anstva. Poslednjih godina je ustanovljeno da su Srbi imali pogreb razli\u010dit od ostalih Ju\u017enih Slovena, da su pravili…Saznaj vi\u0161e<\/a><\/span><\/p>","protected":false},"author":1,"featured_media":706,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"ngg_post_thumbnail":0,"footnotes":""},"categories":[9],"tags":[],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.grahovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/98"}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.grahovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.grahovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.grahovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.grahovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=98"}],"version-history":[{"count":7,"href":"https:\/\/www.grahovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/98\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":932,"href":"https:\/\/www.grahovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/98\/revisions\/932"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.grahovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/706"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.grahovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=98"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.grahovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=98"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.grahovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=98"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}