Postoje mesta kojima se \u010desto menjaju nazivi, dodaju novi prefiksi i prekrajaju granice srazmerno vremenu i aktuelnoj politici koja diktira i donosi odluke. U tom slu\u010daju, da li \u0107e neko mesto biti Malo ili Veliko, Donje ili Gornje, ne zavisi ni od njegove veli\u010dine ni od geografskog polo\u017eaja ve\u0107 isklju\u010divo od volje odredjenih politi\u010dkih struktura, koje obi\u010dno prisvajaju, dodaju ili oduzimaju, sve zavisi koji je ili \u010diji interes u datom trenutku kako bi dobili na va\u017enosti. Takvu sudbinu je do\u017eivelo jedno na\u0161e malo kraji\u0161ko selo koje je svima znano kao Ti\u0161kovac, s tim \u0161to se nalazi na samoj granici Bosne, Like i Dalmacije te shodno tome ima i tri imena. Donji Ti\u0161kovac je pripao op\u0161tini Bosansko Grahovo tj. Federaciji Bosni i Hercegovini u Livanjskom kantonu, a Gornji Ti\u0161kovac je nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma pripao Unsko-sanskom kantonu i njim upravlja Biha\u0107 koji se nalazi u istoj Federaciji, dok je tre\u0107i Li\u010dki Ti\u0161kovac u susednoj Hrvatskoj. Kako je taj Li\u010dki Ti\u0161kovac \u0161ezdesetih godina pro\u0161log veka u vreme biv\u0161e SFRJ pripao republici koja se odnedavno nalazi u Evropskoj Uniji to zna\u010di da stanovnici istog za sebe mogu da ka\u017eu da su Evropljani, ali ako po\u017eele da popiju kafu ili da odigraju partiju balota sa svojim kom\u0161ijama iz Donjeg ili Gornjeg Ti\u0161kovca imaju problem jer moraju da poseduju posebnu dozvolu tj. pograni\u010dnu kartu i ako bi se svojevoljno uputili u kom\u0161iluk bez nje, napravili bi prekr\u0161aj i odmah bi bili sankcionisani. Toliko mnogo granica, kantona i administrativnih prepreka koje ote\u017eavaju i onako komplikovan \u017eivot stanovnika ovog podru\u010dja. Kao da to nije onaj isti Ti\u0161kovac koji je bujao od \u017eivota i sre\u0107e uz va\u017enu prugu Knin-Biha\u0107 gde su ljudi uz pisak vozova odrastali i stasavali u vredne i po\u0161tene gradjane planete Zemlje i ne sanjaju\u0107i da bi se mogli na\u0107i u sli\u010dnoj situaciji. Parodija je u tome da jedni mogu da se pohvale kako su gradjani Evrope, a njihove prve kom\u0161ije, povratnici na svoja vekovna ognji\u0161ta na veliku \u017ealost ni dan danas u XXI veku posle 25 godina od nesre\u0107nih de\u0161avanja na ovim prostorima nemaju vodu ni struju. \u010cudno je i neverovatno jednima, drugima i tre\u0107ima to da dok se na ovim na\u0161im doma\u0107im prostorima u kampove sme\u0161taju strani dr\u017eavljani (imigranti), dotle se prostranstva Novog Zelanda, Australije, Kanade i mnogih drugih dr\u017eava diljem planete Zemlje popunjavaju na\u0161im stanovni\u0161tvom. Kako se ironija \u017eivota poigrava sa ljudskim sudbinama tako se na isti na\u010din prekrajaju teritorije i od predivne, zelene oaze kojom je oduvek vladala iskonska radost i vedar duh gorostasnih junaka ostavila brisani prostor kojim odjekuje muk i zlokobna ti\u0161ina. Tek poneka p\u010dela prozuji po ko\u0161nici se\u0107anja da podseti na veru, nadu i ljubav..
U sre\u0107no vreme kada smo bili ponosni na svoje predke Ti\u0161kovac je bio Bo\u017eiji i narodni, a sad ga smesti\u0161e u dve dr\u017eave i olako podeli\u0161e u dva kantona, kao da to nije onaj isti Ti\u0161kovac koji je davne 1875. god branio slobodu i dostojanstvo \u010doveka od toliko nadmo\u0107nog, velikog Otomanskog carstva? Zar juna\u010dka dela Goluba Babi\u0107a i mnogih drugih srpskih junaka iz Ti\u0161kovca i Krajine tih davnih vremena s kraja IXX veka nisu dovoljno svedo\u010denje o najvrednijim principima kojima se divio li\u010dno i Gavrilo Princip?
Nekada je u ovom \u017eivom selu podno Dinarskog venca, veselu de\u010diju graju prekidao pisak takozvanog Dioklecijana koji je Unskom prugom povezivao prostore i ljude, po\u0161tene te\u017eake koji su naporne radne dane zapo\u010dinjali i zavr\u0161avali pesmom. Umivali se \u010distom, izvorskom vodom i opijeni mirisom tek poko\u0161ene trave otpozdravljali kom\u0161ijama sve dok ne bi stigli u dvori\u0161te svog doma. Momenat sre\u0107e koji im je budio najuzvi\u0161enija ose\u0107anja i radjao ljubav prema vlastitom pragu, a ne samo bledu senku koju naziru oni \u0161to lutaju tudjim ulicama. Ovde oni poznaju svaki kamen i prelaz u \u0161ljiviku. Nema pe\u0107ine u koju nisu zavirili i gromile na koju se nisu popeli. Ne postoji lekovita trava, a da joj ovde nisu nadenuli ime, niti cvet kojeg po mirisu ne prepoznaju, jer oni u potpunosti \u017eive u skladu s prirodom.
Ve\u010diti optimizam ove dobrodu\u0161ne ljude nikad nije napu\u0161tao. \u017dive\u0107i na kraji\u0161kom kamenu gde je vazduh lek, a kap vode sa izvora terapija i nije neko \u010dudo kad bi do\u017eiveli stotinu leta. Srda\u010dni i veoma prijatni ljudi vekovima su \u010duvali ove predele iskonske lepote l, \u017eiveli samo njima znanu bajku i na taj na\u010din predstavljali istinski prototip na\u0161eg srpskog doma\u0107ina o kom pi\u0161u i pri\u010daju kao o otvorenom i gostoprimljivom.
Na\u017ealost nije uvek vreme bilo naklonjeno stanovni\u0161tvu ovih prostora. \u010cesto su im se de\u0161avale razne neda\u0107e, \u0161ibale bure i prejake me\u0107ave. Odlazili bi me\u0161tani iz Ti\u0161kovca nekad voljno, a Bogami mnogo puta i sa nu\u017edom. Setno bi se oni prise\u0107ali svog rodnog mesta i u veri ga \u010desto spominjali. Mnogi su se lekari, advokati, nau\u010dnici otisnuli u daleki svet sa ovog kraji\u0161kog kamena, otrgnuti od svog rodnog praga stvarali i naporno radili kako bi odhranili porodicu, ali zadnja im je misao upravo ta da se jednog dana vrate svom domu!
Za sada, po navici u smiraj novog dana puste misli svom Ti\u0161kovcu, napiju se hladne vode s potoka dok oslu\u0161kuju cvrkut ptica iz obli\u017enjeg gaja , a pogledom odjezde hiljadu kilometara dalekoj Uilici toj kr\u0161noj Dinarskoj lepotici koja im vrati najdra\u017ee slike iz detinjstva i \u010dvrstu nadu i veru u bolje sutra..<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Postoje mesta kojima se \u010desto menjaju nazivi, dodaju novi prefiksi i prekrajaju granice srazmerno vremenu i aktuelnoj politici koja diktira i donosi odluke. U tom slu\u010daju, da li \u0107e neko mesto biti Malo ili…Saznaj vi\u0161e<\/a><\/span><\/p>","protected":false},"author":3,"featured_media":2006,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"ngg_post_thumbnail":0,"footnotes":""},"categories":[15],"tags":[],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.grahovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2003"}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.grahovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.grahovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.grahovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.grahovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2003"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/www.grahovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2003\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2016,"href":"https:\/\/www.grahovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2003\/revisions\/2016"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.grahovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/2006"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.grahovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2003"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.grahovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2003"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.grahovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=2003"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}