<\/p>\n\n\n\n
Austrougarske vlasti su po\u010detkom decembra 1914.god odlu\u010dile da trojicu prvooptu\u017eenih (Principa, \u010cabrinovi\u0107a i Grabe\u017ea) za smrt austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda prebace u Vojni zatvor u Terezinu (\u010ce\u0161ka) tako da su ih 2.decembra 1914. god u specijalnom vagonu iz Sarajeva, preko Be\u010da prevezli za Terezin.<\/p>\n\n\n\n
Prve\ninformacije o Principovim zatvorskim danima u Terezinu stigle su od Ive\nKranj\u010devi\u0107a i austrougarskog oficira \u010cede Jandri\u0107a koji je osu\u0111en za izdaju. Po\nJandri\u0107evim re\u010dima Princip i ostali sau\u010desnici u atentatu nisu fizi\u010dki mu\u010deni, ali\nsu bili okovani deset kilograma te\u0161kim okovima. Hrana je bila lo\u0161a i\nnedovoljna. Uglavnom su bili u strogoj izolaciji. Princip je imao pravo da \u0161eta\npola sata, sam po zatvorskom dvori\u0161tu. Gavrilo je po\u010deo poboljevati od\ntuberkuloze ve\u0107 krajem 1915 godine. Tokom tamnovanja u Terezinu dr.Martin\nPapenhajm je u \u010detiri navrata razgovarao sa ve\u0107 bolesnim Principom. Prvi\nrazgovor je obavljen 19. februara 1916.god u Gavrilovoj \u0107eliji. Razgovarali su\no Principovom detinjstvu provedenom u Grahovu, o tome kako je uvek bio bez\nte\u017eih povreda. Nakon atentata zadobio je te\u0161ke povrede po glavi i telu, bio\nonesve\u0161\u0107en. Vrlo r\u0111avo se ose\u0107ao u samici,bez komunikacije sa drugima. Naviknut\nda uvek \u010dita, najvi\u0161e je patio \u0161to nema knjiga ili bilo \u010dega za \u010ditanje. Spavao\nje najvi\u0161e \u010detiri sata no\u0107u, ali je kako je naveo sanjao lijepe snove o \u017eivotu,\nljubavi… Mislio je o svemu naro\u010dito o Otad\u017ebini. <\/p>\n\n\n\n
Dr.\nPapenhajm je isto naveo da Princip ima tuberkulozne rane na grudima i desnoj\nruci i da ose\u0107a \u010de\u017enju za roditeljima i svima koji mu nedostaju. Princip je\nzbog bolesti i iscrpljenosti preba\u010den 7.aprila 1916.god u zatvorsku bolnicu. Dr.Papenhajm\nga drugi put posetio 12.maja u bolnici, odmah ga je prepoznao i obradovao se\nsusretu. Bio je gladan i usamljen. U tvr\u0111avi je bar mogao da \u0161eta. Izgubio je\nnadu u \u017eivot i \u201cHteo je samo da umre za svoju ideju\u201c!<\/p>\n\n\n\n
Na\nzahtev dr.Papenhajma, Princip je nakon dve godine ponovo uzeo pero u ruku i\nnapisao nekih dvadesetak redova sa povremenim prekidima o socijalnoj\nrevoluciji..<\/p>\n\n\n\n
Kako\nje naveo Ivo Kranj\u010devi\u0107 u svojim \u201eUspomenama\u201c Princip je vra\u0107en iz bolnice u\nsvoju \u0107eliju krajem leta 1916.god. Zahvaljuju\u0107i stra\u017earu \u010cehu Karlu Hrou\u0161kom, gostioni\u010daru\niz Praga do\u0161lo je do njihovog susreta:<\/p>\n\n\n\n
\u201eGavro\nje bio bolestan i slabio je sve vi\u0161e, ali je duhovno ostao uvijek svje\u017e..\u201c<\/p>\n\n\n\n
Nakon\nsmrti cara Franca Jozefa (21.novembra 1916.god) pokrenuto je pitanje o\nneljudskim uslovima politi\u010dkih zatvorenika u Terezinu. Ministarstvo rata je 13.septembra\n1917. god odlu\u010dilo da se pre\u017eiveli zavorenici iz zatvora u Terezinu premeste u\nZenicu i svi osim Gavrila Principa su vra\u0107eni u Zeni\u010dki zatvor.<\/p>\n\n\n\n
Gavrilo\nje bio u takvom stanju da nije ni dvesta metara mogao pre\u0107i, ali iako je bio\n\u017eivi le\u0161, a i tuberkuloza je dostizala krajnji stadijum, njegove o\u010di bi\nzasijale kad bi govorio o \u201eOslobadjanju naroda\u201c!<\/p>\n\n\n\n
Gavrilo\nPrincip je umro 28.aprila 1918. godine u 18.30h u sobi 33 zatvorenog dela terezinske\ngarnizonske bolnice broj 13. Uzrok smrti se navodi \u2013 tuberkuloza kostiju.<\/p>\n\n\n\n
Veli\u010danstveni\n\u010ceh Franti\u0161ek Lebl, koji je u no\u0107i izme\u0111u 29. i 30. aprila 1918. god dobio nare\u0111enje\nda sa jo\u0161 \u010detiri vojnika tajno sahrani Principa, napravio je skicu groba. Poslao\nje skicu svom ocu da je sa\u010duva, ako bi on poginuo. Sre\u0107om, Franti\u0161ek Lebl je\ndo\u010dekao kraj rata i na Principov grob postavio \u010ce\u0161ku zastavu.<\/p>\n\n\n\n
Ekshumacija\nPrincipovog tela izvr\u0161ena je 9.juna 1920.godine. Odmah nakon zavr\u0161etka Velikog\nrata rodila se ideja da se zemni ostaci vidovdanskih heroja prenesu i sahrane u\nzemlju za koju su dali \u017eivote. Najpre, po\u010detkom 1919.god u Had\u017ei\u0107ima je\nformiran Odbor za prenos posmrtnih ostataka Gavrila Principa, a zatim i svih\nvidovdanskih heroja. Kov\u010dezi su iz Terezina ispra\u0107eni uz sve po\u010dasti\nrodoljubivih \u010ceha. Vozom su uz pratnju Sokolskog dru\u0161tva, mrtvi heroji\nprevezeni preko \u010cehoslova\u010dke i Austrije do Sarajeva, a sahranjeni su na\npravoslavnom groblju Ko\u0161evo u zajedni\u010dkoj grobnici. <\/p>\n\n\n\n
Pre\u017eiveli\nzaverenici su ostvarili svoj san, do\u010dekav\u0161i oslobo\u0111enje i ujedinjenje\nju\u017enoslovenskih naroda.<\/p>\n\n\n\n
Za\npripadnike Mlade Bosne, organizacije koja je okupila omladinu tog vremena bio\nje najuzvi\u0161eniji \u010din da \u017ertvuju vlastiti \u017eivot za ideju slobode i ujedinjenja\njer su u svojim srcima i du\u0161i nosili i voleli slobodu. Tokom istrage i su\u0111enja\nmladobosanci su jasno dokazali da je sve, od same ideje nacionalnog oslobo\u0111enja,\npa sve do zavr\u0161nog \u010dina atentata,bilo tek i samo njihovo delo! <\/p>\n\n\n\n
Tiranoubistvo\nje u to vreme bilo herojski \u010din i ukazivalo na lo\u0161e pona\u0161anje tada\u0161njih vladara\nkoji su uskra\u0107ivali narod za osnovna ljudska prava tj.na slobodu. Gavrilo\nPrincip je pucao u instituciju prestolonaslednika, a ne u Franca Ferdinanda kao\n\u010doveka. Oni koji ga u dana\u0161nje vreme progla\u0161avaju teroristom, svesno zanemaruju\n\u010dinjenicu da je Gavrilo Princip bio ustvari borac za elementarna ljudska prava,\nkoji je upotrebio jedini mogu\u0107i metod u to vreme da poka\u017ee svetu nezadovoljstvo\naustrougarskom tiranijom!<\/p>\n\n\n\n
\u0160to\nse samih Srba i srpskog slobodarskog naroda ti\u010de, Princip je od po\u010detka bio\nJunak i osta\u0107e jedan me\u0111u brojnima, herojski borac za slobodu svog naroda! <\/p>\n\n\n\n
PS:\nsvi istorijski podaci su preuzeti iz knjige \u201eGavrilo Princip i Sarajevski\natentat\u201c, autor prof. Du\u0161an Ga\u0161i\u0107 <\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Austrougarske vlasti su po\u010detkom decembra 1914.god odlu\u010dile da trojicu prvooptu\u017eenih (Principa, \u010cabrinovi\u0107a i Grabe\u017ea) za smrt austrougarskog prestolonaslednika Franca…Saznaj vi\u0161e<\/a><\/span><\/p>","protected":false},"author":3,"featured_media":1972,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"ngg_post_thumbnail":0,"footnotes":""},"categories":[9],"tags":[],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.grahovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1971"}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.grahovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.grahovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.grahovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.grahovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1971"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/www.grahovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1971\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1976,"href":"https:\/\/www.grahovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1971\/revisions\/1976"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.grahovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1972"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.grahovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1971"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.grahovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1971"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.grahovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1971"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}