\u010covek na \novaj svet dolazi nag , sazdan \nod krvi i mesa obdaren slobodom \ni Bo\u017eijim promislom , zapo\u010dinje \n\u017eivot nesvestan svoga \nsavr\u0161enstva .Putuje od mila do nedraga , spoti\u010de se \ni pada bezbroj puta , a na kraju odlazi \nu ve\u010dnost ogoljen , bez imovine \n\u0161to je stekao i \nmaterijalnih poklona za koje \nse namu\u010dio da \nih pridobije . Najvrednije \nza svog \u017eivota \u0161to \nje imao su deca\n i dobra dela\n koja \nje napravio .<\/p>\n\n\n\n
Istina\nje da nema \u010doveka bez odredjenog Bo\u017eijeg\ndara.<\/p>\n\n\n\n
Kada\n to on postane svestan svojih \ntalenata \u0161to mu je Gospod \ndarovao po rodjenju ? Da li mo\u017ee da \nzna unapred za \u0161ta\nje predodredjen i \nkoja mu je \nuloga dodeljena ? Te\u0161ko . Talenti su \nraznovrsni i mnogobrojni te svako \nod nas posebno o\u010dekuje da bude\n nagradjen . Svakom Bog dodeljuje \nbar po neku \nsposobnost kojom mi \ntokom \u017eivota raspola\u017eemo \ni mo\u017eemo da koristimo kako sebi tako \ni dru\u0161tvu . <\/p>\n\n\n\n
Grahovo\n na\u0161e , iako malo \nmesto iznedrilo je mnogo \u010destitih\n i pametnih \nljudi pravnika , in\u017eenjera , lekara \nkoji su odlazili iz njega i \nvra\u0107ali se . \u017diveli su lepo od svoga \nrada i doprinosili \nsu samim tim \nkako svojoj porodici \ntako i sredini u kojoj \nsu \u017eiveli . To su \ntalenti koji su nadogradjeni znanjem i rad napla\u0107en \nnovcem , ali Bogu su najmiliji oni ljudi \nkoji imaju potrebu \nda poma\u017eu drugima , a \nda zauzvrat ne \ntra\u017ee ni\u0161ta . Odabrani su i retki , ali hvala \nBogu postoje . <\/p>\n\n\n\n
Takva\n je bila baba Boja , rodjena u selu\n Gornji \nKazanci , zaseok Slavinjac u\nporodici Iveti\u0107a , a \u017eivela u selu \nGornje Peulje podno Dinarskog \nvenca , svesna Bogom darovanog \ntalenta , le\u010dila je ljude svojim\n\u010dajevima i melemima \nkoje je pripremala po svojoj recepturi \ni na taj na\u010din zadu\u017eila kako svoje Grahovljane \ntako i mnoge kom\u0161ije iz okolnih\n mesta koji su \u010duli \nza nju i dolazili\n tra\u017ee\u0107i \npomo\u0107 , a ona im je svesrdno pomagala . Nije tu \nbilo nikakvih vrad\u017ebina \nniti gledanja u \nzvezde ona je jednostavno sa \nvelikom revno\u0161\u0107u le\u010dila ljude\n \u010dajevima od lekovitih\n trava koje \nje brala tu u blizini svog \nku\u0107nog praga .<\/p>\n\n\n\n
Baba Boja \nje \u017eivela skromnim \n\u017eivotom vredne doma\u0107ice koja je svoje zavidno poznavanje \nlekovitih trava pripisivala \nupravo Gospodu jer \ndrugog u\u010ditelja nije ni imala .\nKao sedamnaestogodi\u0161nja devojka \ndo\u017eivela je klini\u010dku \nsmrt i u toj\nborbi za \n\u017eivot prikazala joj \nse sinjska gospa u\nsnu koja joj je ukazala na jedan prozirni \ngorski kristal koji \u0107e joj pomagati u le\u010denju ljudi . Kako nije u\u010dila \n\u0161kolu koja bi je\nuputila u tajne medicine , niti je\nznala kako druga\u010dije \nda pomogne ljudima osim na taj na\u010din \nkako joj je u snu kazano , od \ntog vremena je sledila put Gospodnji sve \ndok nije zavr\u0161ila \nsvoje ovozemaljsko putovanje . Spremala je \u010dajeve od odredjenih\n lekovitih trava i\nnjima le\u010dila ljude. Zavetovala se Gospodu i zato \nje svoj \u017eivot posvetila\n ljudima i \nnjihovom izle\u010denju . Recepture su samo\n njoj bile znane ,a odnos prema ljudima veoma poseban. Znala je i da \npodvikne na roditelje bolesne \ndece koji su dugo \u010dekali na ozdravljenje i u poslednji\n \u010das dolazili kod nje\n tra\u017ee\u0107i \npomo\u0107 . Ina\u010de ka\u017eu za narodnu medicinu da se zasniva na vezi iskustva \nonoga koji le\u010di i vere bolesnika i zato je\n veoma va\u017eno \nu tom procesu \nizle\u010denja da ljudi koji\n imaju zdravstveni \nproblem veruju onom kome\n se obra\u0107aju za pomo\u0107 . <\/p>\n\n\n\n
Na\u0161i\n ljudi ne samo da su \nverovali babi Boji ve\u0107\nsu joj se potpuno predavali. Jedna od \nnjih je bila majka\n male Nede , teta \nMira voljena i priznata \nu\u010diteljica u Grahovu . Njeno dete je danima mu\u010dila neka \n\u010dudna izraslina ispod \nru\u010dice . Od melema spravljenog od \nlekovitih trava izraslina \nje nestala . Posle kratkog vremena \ndo\u0161la je baba \nBoja u nenajavljenu \nposetu malom pacijentu , protutnjala kroz stan kao \nbura sa Dinare , raspovila oblogu i zadovoljnim pogledom \npomilovala usnulu bebu \nkoja u tom trenutku nije nikako mogla da nasluti da \n\u0107e jednog dana \npostati student medicine , a onda\ni uspe\u0161an lekar .<\/p>\n\n\n\n
Dolazili\n su Boji \ntravarki (kako su je\nod milja ljudi zvali) u posetu kao bliskoj rodjaci \ni izdaleka bi joj se odmah \n\u017ealili na reumu u\nzglobovima , vodu u kolenima , bolove u \u017eli\u010dici ( \u0161ta god to zna\u010dilo ) i tako na desetine drugih znanih i\n neznanih bolesti , a baba Boja\n je revnosno pripremala \u010dajeve , meleme i obja\u0161njavala im kako\n\u0107e da stave razne obloge da\n bi bile najdelotvornije. Neki bi \nljudi dolazili i \u017ealili se\n na \nprobleme psihi\u010dke prirode , neretko su se supru\u017enici \u017ealili \njedan na drugog ili na neda\u0107e\n sa kom\u0161ijama , ali takve pri\u010de baba Boja nikad nebi do kraja \nsaslu\u0161ala i odmah bi\n rekla: <\/p>\n\n\n\n
\u201c\nNisam ti \nja vra\u010dara ajde k vragu , ako te \u0161ta boli vako\n ka\u017ei mi da pomognem\n, a sa tim \ndrugim neda\u0107ama idi dje\n o\u0107e\u0161 !\u201d<\/p>\n\n\n\n
I le\u010dila je \nzdu\u0161no , sa voljom uporno ponavljaju\u0107i da je to njoj\n od Boga dar i da ona \nsama nema sa tim\nni\u0161ta. Verovatno koliko je \nbila svesna svog od Boga talenta nije ni prenosila znanje , niti \nje zapisivala svoje recepture , a poku\u0161ala je koliko se zna jednoj\n daljnjoj rodjaci da pri\u010da ono \u010dega je bila svesna , medjutim bezuspe\u0161no , neda Bog \nsvakom – samo odabranima !<\/p>\n\n\n\n
Kao detetu \npri\u010de o babi Boji su\n mi bile fascinantne . Posebno one o\nljudima iz drugih \nkrajeva biv\u0161e SFR Jugoslavije ili iz inostranstva koji su\nprelazili na hiljade kilometara da bi upoznali baba Boju\n za \nkoju su \u010duli \nod drugih samo po dobru . Tako se jedan mladi bra\u010dni \npar iz Like \nobreo prvi put \nu Grahovu jer su \n\u010duli da im Boja travarka mo\u017ee pomo\u0107i..I pomogla im je jer su\nposle niza bezuspe\u0161nih poku\u0161aja dobili \nzdravog i veselog \nde\u010daka kome su dali ime \nBojan . Takav gest je \nbaba Boji mnogo \nzna\u010dio jer njoj materijalni darovi \nnisu trebali , ali joj je bila\n\u010dast kada \u010duje \nda su roditelji \nkojima je pomogla da dobiju \ndete u znak \nzahvalnosti nadenuli ime \nBojan ili Bojana.<\/p>\n\n\n\n
Takvih je \nbilo zaista mnogo! \n<\/p>\n\n\n\n
Mnogi su \nse posle ozdravljenja vra\u0107ali \ni donosili razne poklone \nna koje baba Boja \nnije obra\u0107ala pa\u017enju , samo bi odmahnula rukom i rekla: <\/p>\n\n\n\n
\u201c\nNeka je tebi sinko dobro , pusti poklone Bog je to\nmeni u zalog ostavio!\u201d <\/p>\n\n\n\n
Spominjanje\n Gospoda u vreme\n komunizma i partije za mnoge su\n bile tabu \ntema tj.strogo zabranjeno , a nama deci u to\nvreme nisu bile jasne re\u010di kao \n\u0161to su od \nBoga zalog i zavet Njemu . Niko se nije upu\u0161tao da \nnam razjasni zna\u010denje \ntih re\u010di ! Ako bi i priupitali starije \no tome oni bi\nse brzo sna\u0161li i ne odgovaraju\u0107i\n na \nna\u0161a pitanja zapo\u010dinjali \nbi neku sasvim nebitnu temu kao na primer; <\/p>\n\n\n\n
-\u201c Djavo \nbi ga znao \noduvijek je kod \nnas bilo tih ljekovitih trava, a \n\u010dajeve od njih \u010dovjek \ntreba piti i kad je najzdraviji ! \u201d<\/p>\n\n\n\n
Na taj na\u010din \nsu oni pripisivali \u010dudotvorne mo\u0107i \ntravama , a ne babi \nBoji i njenom \nod Boga talentu . Dal \nnisu znali ili \nnisu smeli da \nznaju pitanje je , jer u \nto vreme se \u201c moralo \u201c \nverovati isklju\u010divo partiji \ni njenim mo\u0107ima, a sva\nostala \u010duda su bila \nstrogo zata\u0161kavana. <\/p>\n\n\n\n
Nedavno kad sam\n \u010dula pri\u010du majke svog \ndobrog prijatelja kako \nje baba Boja spasila njeno jedino dete bila mi\n je jasna i razja\u0161njena \nta nedoumica iz detinjstva . Teta Smilja je svog sina Veselina koji je danima plakao \ni nije hteo ni\u0161ta \nda jede odnela \nkod babe Boje koja \njoj se \u010dinila u tom trenutku jedina \nnada jer ga je\ndo tada vodila kod lekara , ali nije pomagalo . Ispri\u010dala je sve \npotanko \u0161ta se sa\nnjim de\u0161ava , kako no\u0107ima pla\u010de \ni to da danima ni\u0161ta ne \nuzima da jede, da \nga je vodila kod doktora i ni\u0161ta , a posebno pla\u010de kad mu neko dodirne stoma\u010di\u0107 \nkoji je bio \npotpuno naduven .. sve tako\n redom kroz suze \npri\u010dala joj teta Smilja , a onda je odjednom baba Boja\n prekinula i rekla ;<\/p>\n\n\n\n
\u201c\nStani \u017eeno , \u0161ta si \u010dekala do sad ?<\/p>\n\n\n\n
Slu\u0161aj \nme dobro jer \nsuzama ni\u0161ta ne\u0107e\u0161 posti\u0107i , sad \n\u0107u ja tebi \nnapraviti \u010daj i \nkad dodje\u0161 ku\u0107i \nodma mu podaj \nda popije jednu \u0161olju\n, a kad ispije to spremaj\n mu i davaj tri puta dnevno i vidi\u0107e\u0161 kroz neki dan sigurno\n\u0107e mu biti bolje\u201d ! <\/p>\n\n\n\n
Sve\n je tako bilo\n, spremala je majka \nSmilja \u010daj i davala \nmalom Veselinu koji se posle samo\n nekoliko popijenih \u0161olja umirio\ni po\u010deo da spava mirnim snom,a \u0161to je\nnajva\u017enije kona\u010dno je mogao normalno da jede . Presu\u0161ile su suze\n malog Veselina jer ga nije\nvi\u0161e ni\u0161ta bolelo, a osmeh mu\n se vratio na lice\n koji \nga i dan danas \nkrasi . Valjda je i samom Gospodu bilo milo \u0161to je Veselin kona\u010dno po\u010deo da \npravda svoje ime zahvaljuju\u0107i dobroti \nna\u0161e baba \nBoje koja je svojom snagom i ljubavlju \njo\u0161 jednom Njemu ispunila zalog! <\/p>\n\n\n\n
<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
\u010covek na ovaj svet dolazi nag, sazdan od krvi i mesa obdaren slobodom i Bo\u017eijim promislom , zapo\u010dinje \u017eivot nesvestan svoga savr\u0161enstva .Putuje od mila do nedraga , spoti\u010de…Saznaj vi\u0161e<\/a><\/span><\/p>","protected":false},"author":3,"featured_media":1934,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"ngg_post_thumbnail":0,"footnotes":""},"categories":[15],"tags":[],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.grahovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1931"}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.grahovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.grahovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.grahovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.grahovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1931"}],"version-history":[{"count":5,"href":"https:\/\/www.grahovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1931\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2014,"href":"https:\/\/www.grahovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1931\/revisions\/2014"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.grahovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1934"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.grahovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1931"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.grahovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1931"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.grahovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1931"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}