<\/p>\n\n\n\n
Draga bra\u0107o moja, Vama pi\u0161em ovo pismo koji ste \u017eivotima svojim platili slobodu i u zalog je dali nama na kori\u0161\u0107enje. Va\u0161a srca su prestala da kucaju, ali su ostavila neizbrisiv trag koji Grahovu i danas udahnjuje \u017eivot.<\/p>\n\n\n\n
Verujte nije uzalud!<\/p>\n\n\n\n
Pogledajte bra\u0107o, ispod ru\u0161evina ni\u010du najlep\u0161i cvetovi, rastu i svojim osmesima \u0161ire ljubav koja se daleko ose\u0107a. Bore se za komad vlastitog svoda, trude se, vredno u\u010de. Trnovit je put i te\u0161ko saznanje da su \u010desto na ovom svetu samo marionete koje poslu\u017ee za neke vi\u0161e interese. Me\u0111utim ne odustaju, isto kao i mi \u0161to smo radili, dru\u017ee se i pose\u0107uju, ponekad se zamere i posva\u0111aju, ali brzo zaborave i u su\u0161tini mnogo se vole.. Oko njih ima podosta mraka i ni\u0161tavnog crnila, svakodnevnih gluposti i trivijalnosti..Usudjujem se da primetim mnogo vi\u0161e nego kad smo mi bili u njihovim godinama. Ne predaju se, ve\u0107 se \u010desto zagledaju u grahovsko nebo, pomole se Bogu i tada blje\u0161tavi svod razli\u010ditih nijansi ljubavi, radosti i snage obuzme im srca. Onda osete slobodu \u0161to ste im darovali i tada ne \u017eale njive neuzorane, livade nepoko\u0161ene i ru\u0161evine \u0161to i danas osta\u0161e da zjape, ve\u0107 samo \u017eale Va\u0161e mlade \u017eivote koji zarad te slobode pado\u0161e! \u017dale majke \u0161to zanavek u crnini osta\u0161e!<\/p>\n\n\n\n
Jeste li ponosni bra\u0107o \u0161to Vas nismo zaboravili i \u0161to nam zna\u010de mnogo vrednije stvari od svakodnevnih? Jel Vam drago \u0161to se u ovom vrtlogu bezna\u010dajnih sitnica \u010desto setimo na\u0161ih dana, \u0161kolskih? Da, deca smo bili tek svr\u0161eni maturanti, kad nas je zahvatio sveop\u0161ti nesre\u0107ni vihor s kraja pro\u0161log veka. Generacija smo i izgleda da jo\u0161 nismo zavr\u0161ili svoju misiju jer Bog je strpljiv prema nama, vidi da nosimo svoj krst svuda rasuti po svetu. Navikavamo se evo ve\u0107 decenijama na hladne kanadske zime i vrela australijska leta. Putujemo po svetu i zurimo u mnoga moderna, svetska \u010duda. Tra\u017eimo sebe i u nepreglednom moru ponu\u0111enih okolnosti oblikujemo i ulep\u0161avamo \u017eivot vedrijim bojama. Zatvorimo o\u010di i samo za jedan deli\u0107 sekunde iznikne onaj \u010darobni svet detinjstva na kom nema pra\u0161ine, ogoljen i drag. U tim trenucima smo bliski i najbolje se razumemo jer najte\u017ee je onima koji su najdalje otrgnuti od sopstvenog doma, zar ne? Pi\u0161emo jedni drugima, pose\u0107ujemo se i te\u0161imo. Nadamo se svakom novom jutru i se\u0107amo se na\u0161ih negda\u0161njih osmeha i ludosti, Va\u0161ih veselih lica i provoda petkom uve\u010de.Tada se oslobodimo stra\u0161nih okova, nemira koji nas mu\u010de i uz svesrdnu Bo\u017eiju pomo\u0107 zaplovimo na krilima slobode ose\u0107aju\u0107i svaku kap krvi koju ste prolili zarad nas!<\/p>\n\n\n\n
Udahnemo mir i \u0161etamo ulicama Grahova, dopustimo sebi malo odmora i ma\u0161tanja. Oslu\u0161kujemo odjek sopstvenih misli i na tren kao da se opet \u010duje muzika sa terase Hotela Sarajevo. Ne odustajemo, ve\u0107 snagom svojih misli pokrenemo usnulo bi\u0107e i krenemo putem \u0160atora i Mom\u010dilove kule, a onda pustimo da nam vetar peva one iste pesme koje smo nekad pevali uz gitaru ispred Doma na stepenicama zagledani u zvezdano grahovsko nebo kada se blagi odsjaj mese\u010dine prolije i ogleda na Gradini.<\/p>\n\n\n\n
\u201cNema, niti \u0107e biti lep\u0161eg zvezdanog svoda kao ovog iznad Grahova!\u201c<\/p>\n\n\n\n
Jo\u0161 uvek mi odzvanjaju u u\u0161ima na\u0161a mladala\u010dka zapa\u017eanja koja me iznova opominju da smo bogatiji i sre\u0107niji od mnogih koje takve slike ne prate kroz \u017eivot! Sre\u0107ni \u0161to smo Vas poznavali i \u0161to smo zajedno \u017eiveli ljubav.<\/p>\n\n\n\n
Nevini i mladi nikome niste bili du\u017eni, a opet ste \u017eivotima svojim skupo platili slobodu. Uverili smo se opet da se istorija ponavlja jer generacijama stradamo neshva\u0107eni i obespravljeni. Tako i u ovom dana\u0161njem vremenu tuma\u010de nam zakone kako im je volja, ne po Bo\u017eijoj ve\u0107 po vlastitoj pravdi. \u010cemu nas u\u010di na\u0161a istorija i \u0161ta zahteva od nas? Neminovno postavljamo pitanja jesu li koreni toliko va\u017eni i kuda dalje? U trenucima samo\u0107e kada nas obuzme seta, \u010desto se zapitamo sa \u010dijom se to voljom radjamo u svakoj veri i zakonu rastemo i \u017eivimo, a zatim svoj put ma kako bio te\u017eak skon\u010damo. Nema sumnje s Bo\u017eijom voljom \u017eivimo i umiremo jer je On sama ve\u010dna dobrota i istina kojoj se molimo za ve\u010dni pokoj Va\u0161ih usnulih du\u0161a.<\/p>\n\n\n\n
Zato, neka im bude bra\u0107o nije na\u0161e da sudimo, na\u0161e je da \u017eivimo \u017eivot pravednika!<\/p>\n\n\n\n
Dragana Trivan<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Draga bra\u0107o moja, Vama pi\u0161em ovo pismo koji ste \u017eivotima svojim platili slobodu i u zalog je dali nama na kori\u0161\u0107enje. Va\u0161a srca su prestala da kucaju, ali su ostavila…Saznaj vi\u0161e<\/a><\/span><\/p>","protected":false},"author":3,"featured_media":1755,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"ngg_post_thumbnail":0,"footnotes":""},"categories":[15],"tags":[],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.grahovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1751"}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.grahovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.grahovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.grahovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.grahovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1751"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.grahovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1751\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2008,"href":"https:\/\/www.grahovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1751\/revisions\/2008"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.grahovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1755"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.grahovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1751"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.grahovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1751"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.grahovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1751"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}