SVETI DAMJAN GRAHOVSKI

Sveštenomučenik Sveti Damjan Grahovski je rođen 19.februara 1912.godine u Plavnu, srez  Knin. Damjan vodi poreklo iz ugledne svešteničke porodice Štrbac iz Trninić brijega kod Drvara. Njegov deda, takođe sveštenomučenik beše paroh u Trninić Brijegu. Turci su ga 1875.godine zajedno sa njegovom porodicom sasjekli na komade da bi njegovim stradanjem zastrašili srpske ustanike na tromeđi za vreme bosansko-hercegovačkog ustanka. Na svu sreću, ustanici su na vreme uspeli odneti njegovog najmlađeg sina koji je još uvek bio u kolevci, te s njime pobeći u Dalmaciju tačnije u Benkovac. Ugledna srpska porodica Rnjak iz Benkovca prihvatila je dečaka, othranila ga i školovala. Kad je stupio u brak preselio se u Plavno nadomak Knina kako bi se približio svom zavičaju. Tu u Plavnu rodio se i budući sveštenomučenik Damjan koji je dobio ime po dedi svešteniku Damjanu (starijem). Damjan Štrbac (mlađi) je završio Bogosloviju na Cetinju 1932. godine. Dve godine posle završene Bogoslovije oženio se Stojnom, učiteljicom iz Mostara. Rukopoložen je za đakona 17. marta 1934. god, a za sveštenika naredni dan 18. marta 1934. godine u Šibeniku. Službovao je u Žegaru kod Obrovca, a zatim u Bosanskom Grahovu gde ga je zatekao II svetski rat i okupacija od strane Italije. Krajem meseca maja 1941. godine sa teritorije okupiranog Grahova povukla se italijanska vojska koju su odmah zamenile ustaške jedinice. Dolaskom ustaša na grahovsko područje zavladao je strah i trepet od njihovih pogroma i zločina koje su činili nad srpskim stanovništvom. Ustaše su  već 14. juna 1941. godine počeli da hapse viđenije građane iz Grahova i okoline. Među njima su uhapsili i zatvorili sveštenika Damjana. U zatočeništvu Sreskog suda u Grahovu je proveo blizu dvadeset dana gde su ga svo vreme ustaše nemilosrdno mučile. Nakon stradanja u Grahovu odveli su ga u Knin, a potom u Gospić gde je primljen u sabirni logor za Jadovno pod logoraškim brojem 577. Iz sabirnog logora je odveden zajedno sa stotine mučenika u logor smrti  Jadovno u Velebitu. Pre nego što su ga ustaški dželati zverski ubili, živog su ga oderali, a njegovo beživotno telo isekli na komade i potom bacili u bezdan jame Jadovno. Ovako je svoju živu veru u Hrista Gospoda mučenički potvrdio naš sveštenik Damjan Štrbac (mlađi) te se time pribrojao hiljadama i milionima mučenika svojih predaka, po duhu i telu. Mučeničkom smrću postrada u četrdesetoj godini života. 

Na redovnom zasedanju Svetog arhijerejskog sabora Srpske Pravoslavne Crkve 20. maja 2003. godine, na predlog Njegovog Preosveštenstva Episkopa Hrizostoma bihaćko-petrovačkog, sveštenik Damjan Štrbac je ubrojan u sabor Svetih sveštenomučenika Crkve Božije.