Moja prva saznanja o Gavrilu Principu, najve\u0107em grahovskom sinu i uop\u0161te o njegovoj porodici Principa iz Obljaja, poti\u010du jo\u0161 od ranog detinjstva, ali ne iz knjiga \u0161kolske biblioteke ili sa \u010dasova istorije ve\u0107 iz o\u010devih pri\u010da o njemu koje je slu\u0161ao od svog prijatelja Miljkana, potomka \u010duvenog Gavrila. Znao je starina Miljkan, davno, sredinom \u0161ezdesetih godina prona\u0107i na\u010din da u dugim zimskim no\u0107ima razbije ti\u0161inu i zadovolji svoju ve\u010ditu radoznalost o davnim vremenima. Tako bi se spretno izvukao iz ku\u0107e da niko i ne primeti, a onda bi u kom\u0161iluku kod \u010ceka uprtio u naramak staroga Ilu zvanog \u0160evi\u0107 te bi ga ubacio kroz bad\u017eu pred samo ognji\u0161te i naredio:-\u201ePripovjedaj\u201c! Ile je u tim trenucima sav zbunjen, neznaju\u0107i \u0161ta ga je sna\u0161lo, kao najvernija kopija \u0106opi\u0107evog poljara Lijana, toliko grdio i psovao Miljkana da se \u010dulo skoro do Luke. Kad bi tresnuo pored vatre o drveni pod sve bi zvonilo po ku\u0107i od njegovog zapomaganja: -\u201eAjme kuku meni \u0161ta me sna\u0111e?! Vala sad mi je gore nego \u0161to je Gavri bilo u nakoj memli u Terezinu. \u0110avle jedan do\u0107e\u0161 mi glave. I kako sade da ti pripovjedam kad me vako isprepada\u0161.\u201c U vreme dok nije bilo TV aparata i tranzistora Ile je bio jedini prozor u svet. Pri\u010dao je neke interesantne pri\u010de iz davne pro\u0161losti ili je govorio srpske epske pesme, a o Gavrilu je naravno sa najve\u0107im nadahnu\u0107em znao da pripoveda do pred samu zoru.. Zahvaljuju\u0107i njemu i vernim slu\u0161aocima pripovedanje se prenosilo tako da smo i mi saznavali o \u017eivotu i juna\u0161tvu najve\u0107eg me\u0111u nama.Mene je \u010dika Miljkan, u vreme kad sam bila devoj\u010durak, podse\u0107ao na Gavrila, onakvog kakvog ga pamtim sa fotografija iz knjiga, uredno podse\u010denih brkova i kao ugljen crne zalizane kose. Samo je rastom odudarao od njega jer su Gavrilo kao i otac mu Pepo bili oni\u017ei i stasom su vi\u0161e podse\u0107ali na niske Italijane, a Miljkan gorostas kao od stene odvaljen na kom se jasno ocrtavalo crnogorsko poreklo. O\u0161trih crta lica i bistrog pogleda, prodornog glasa i vitkog stasa.Otac i Miljkan su se dru\u017eili ceo \u017eivot, zajedno su pili, pomagali se, momkovali i voleli kao ro\u0111ena bra\u0107a. Kad bi se sastajali sve bi se orilo i gorilo oko njih, a ako bi se ne\u0161to dogovorili to je moralo da se ispo\u0161tuje. Voleli su se kao ro\u0111ena bra\u0107a i tako su jedan drugog i zvali \u201cBurazer moj\u201c samo u trenucima kad bi se tata ne\u0161to naljutio onda bi ga Miljkan iz \u010diste ljubavi zadirkivao: \u201eVide moje \u017eive \u017eeravice!\u201cSe\u0107am se jedanput da ga je otac zbog nekog dogovorenog posla o\u010dekivao i stoje\u0107i u dvori\u0161tu na\u0161e ku\u0107e odjednom u ushi\u0107enju glasno podviknuo: – \u201eEno burazera \u010duje se, ve\u0107 je ispod Ruba\u010da i \u0107era onog Dorata pa ne \u017eali, upropasti\u0107e kljuse\u201c!Zajedno su \u010dak i izbegli iz Grahova 1995. te stra\u0161ne i tragi\u010dne godine za nas Grahovljane. Mnogi na\u0161i kraji\u0161nici su se sme\u0161tali po selima i gradovima nadomak Banja Luke, a Grahovljani su ve\u0107inom bili raspore\u0111eni u selu Li\u0161nja pored Prnjavora. Za vreme izbegli\u0161tva oni su se pomagali, razgovarali i te\u0161ili i tako pune tri godine pre\u017eivljavali iste muke sve dok im se nije ispunio san da se vrate u svoje Grahovo. Mnogi od njih su na\u017ealost i umrli upravo na tom mestu gde su bili privremeno sme\u0161teni. Naravno da na\u0161i ljudi nisu mogli ni da predpostave kad \u0107e se vratiti ku\u0107i niti im je to neko mogao da garantuje, ali su se nadali i svakog jutra molili Bogu da im se \u017eelje ostvare. Otac i njegov prijatelj Miljkan su bili jedni od prvih povratnika na svoja ognji\u0161ta. Mi nismo bili sre\u0107ni \u0161to se otac odlu\u010dio za povratak u to vreme jer je ku\u0107a bila poprili\u010dno oronula za tri godine bez \u017eivota u njoj. Pla\u0161ili smo se da mu ne\u0107e biti dobro kad vidi sav onaj \u010demer i jad koji je okovao Grahovo. Me\u0111utim otac je ostao nepokolebljiv u svojim namerama tako da su se moji vratili za \u0110ur\u0111evdan 1998. god, a otac na\u017ealost nije izdr\u017eao i upokojio se u novembru iste godine od sr\u010danog udara. Tako da su se na\u0161e crne slutnje obistinile. Previ\u0161e ga je \u017eivot mu\u010dio da bi mogao sve napore da izdr\u017ei. Na\u010det jo\u0161 posle drugog svetskog rata kad je kao siro\u010de imao veoma te\u0161ko detinjstvo pa sve dok nije umro \u017eiveo je \u017eivot ve\u010ditog borca. Nakon svega, ipak mi je milo jer je otac do\u010dekao kraj ovozemaljskog puta u svojoj ku\u0107i na porodi\u010dnom ognji\u0161tu. Verujem da se i Miljkan ose\u0107ao isto, jer to je taj potpuno isti kraji\u0161ki karakter. Naime ostao nam je u amanet i njihov razgovor na pragu tu\u0111e ku\u0107e u Li\u0161nji, kada je uz \u010da\u0161icu Miljkan otvorio du\u0161u svom pobratimu Mili Limaru:\u201eSamo da mi se vratiti u moj Obljaj, ma taman u onaj trap vi\u0161e ku\u0107e. Kada umrem samo neka ga sru\u0161e na mene, da otpo\u010dnem s mirom svojoj zemlji. \u201cTako \u010dezne kraji\u0161ka du\u0161a za svojim kamenom. Omladina se nekako lak\u0161e privikavala na novi \u017eivot u izbegli\u0161tvu. Gde god da su se nalazili nisu se predavali duhom, zbijali su \u0161ale i u takvom okru\u017eenju, ali za starije je bio samo privid da su se sna\u0161li. Ni\u0161ta za njih nije bilo isto, vrteli su glavom i iz sveg glasa bi jadikovali:- \u201eAjme kuku kakve su im ovo jabuke, nekakve si\u0107u\u0161ne i kisele nema\u0161 \u0161ta za pojesti i brate mili ni\u0111e normalnog drveta ni lada.. a ku\u0107e pune neke vlagurine iz zidova izvire ne more\u0161 se ko \u010dovjek naspavati..\u201cTako bi na\u0161i ljudi do sitnih sati nabrajali sve \u0161to ne valja, a ni\u0161ta im nije bilo ni pribli\u017eno dobro kao kod ku\u0107e. Ni sunce koje je nekako slabije sijalo, ni nebo koje nije bilo smaragdno ni bogato zvezdama, ni borovina nije tako mirisala kao na Jezeru u Borova\u010di, ni zemlja nije bila prospita ve\u0107 ko ilova\u010da, ni izvorska voda nije bila onako slatka i \u010dista kao na Lemi\u0107a vrelu ve\u0107 odvi\u0161e \u017euta i bljutava. Ni\u0161ta im nije odgovaralo i svakim danom su sve vi\u0161e venuli i \u010deznuli za povratkom u Grahovo. U tim posleratnim godinama izbegli\u0161tva starina Miljkan je vi\u0161e podse\u0107ao na \u0106opi\u0107evog junaka-djeda Rada, koji bi svoje \u201emrke opto\u010dio brke\u201c i ne\u0161to setno skoro \u0161apatom za sebe ponavljao:- \u201e\u0110avo bi ga znao djeco o\u0107e li ovo biti ki\u0161e\u201c?Navika mu ostala od ranije da gleda u nebo iznad Dinare, jer kad su trajali radovi u polju bilo je va\u017eno kakvo \u0107e vreme biti, a sad pita tek onako radi reda, da bi ne\u0161to prokomentarisao. Ne zna ni u koju stranu da pogleda ni u koje brdo, sve mu je strano i ravnodu\u0161an je prema svemu. Nema Obljajca iznad ku\u0107a niti da\u0161ka vetra od cvetnoga Pa\u0161i\u0107a polja. Nit se Gradina zeleni nit Korana \u017eubori, sve je mrtvo pa se i du\u0161a ne raduje. Kako mo\u017ee biti \u010doveku koji je otrgnut od voljenog mu ku\u0107nog praga. Kako? Kao sinjoj kukavici! Kao golom siromahu bez kore hleba! Kao stablu bez grana i izvoru bez vode. Kao fijuku bez vetra i muzici bez nota.Kad bi se na\u0161i ljudi na\u0161li, bilo gde na zemaljskoj kugli, o svemu tome bi pripovedali i jadali se na svoj \u017eivot tamo daleko: – \u201eJok brate, nikad vako nije bilo, sve \u010dovjek mo\u017ee nekako da premetne preko glave, ali ko bi reko da \u0107e nam se ovo desiti? Da \u0107emo lutati i spavati po tu\u0111im ku\u0107ama! Ni\u0161ta nema tu\u017enije od samo\u0107e u tu\u0111ini i ni\u0161ta nema ja\u010de od \u010de\u017enje za rodnim pragom.\u201c Vratio se Miljkan u Grahovo iste godine kad i moji roditelji. I u Principima je poprili\u010dno krova sa ku\u0107e palo, spaljeno unutra i sve zaraslo u korov i \u0161iblje. Trebalo je sve to o\u010distiti, popraviti i na kraju smo\u0107i snage te krenuti od nule.- \u201eMuka je to velika, ali nije dovijeka\u201c! – tako su se na\u0161i ljudi te\u0161ili.Vreme neumitno te\u010de, a ku\u0107a Principa se po tre\u0107i put obnovila. Dva puta posle dva rata u pro\u0161lom veku i tre\u0107i put posle ovog na\u0161eg poslednjeg stradanja. Iako je istorija Gavrilovog doma ponajvi\u0161e te\u0161ka i od mnogih ne zaslu\u017eeno ostavljena po strani ipak je najva\u017enije od svega da duh Gavrila Principa i dalje me\u0111u svima nama \u017eivi. Na to nas neprestano podse\u0107aju posetioci koji u velikom broju obilaze Gavrilovu ku\u0107u kako bi se poklonili tom istom slobodarskom duhu. Svaki put kad bih dolazila u Obljaj u ku\u0107u Principa, prvo bi se pozdravila sa \u010dika Miljkanom koji je obi\u010dno sedeo ispred ku\u0107e na drvenoj klupi i koji se iznova radovao na\u0161im susretima jer bi ga podsetila \u201e\u010dija sam\u201c, a onda bi obavezno zapo\u010dinjao pri\u010du:- \u201eE sre\u0107o moja, tvoj pokojni \u0107a\u0107a i ja smo se ba\u0161 volili i cjenili ko ro\u0111ena bra\u0107a. Nije takvog majstora bilo nadaleko. A, \u0161ta da ti ka\u017eem, za onog vakta dok smo mladost provodili bilo je sirotinje, al bilo je bogme i \u010dojstva i juna\u0161tva. Pomagali smo se i slagali. Znalo se ko je ko i \u010dije je mjesto u vrh stola. Neka te\u0161ka, al sre\u0107na vremena. Onda je polako oslanjao bradu na kevu i dok mu se pogled zami\u0161ljeno gubio negde u pravcu Ugaraka mirno bi nastavljao:- \u201eA jok mili rode ovo ni\u0161ta ne valja, zauzela nas neka \u0111avolska rabota, jer nismo slo\u017eni i glo\u017eimo se oko budala\u0161tina. Mi moramo da se urazumimo jer u ovijem krajevima moremo opstati samo ako ima sloge me\u0111u nama, ali ako je ne bude te\u0161ko nama jer \u0107e nas nesloga razdrijeti. Da sre\u0107o moja tako ti je to!\u201c Kad bi mu rekla da smo doveli na\u0161u, grahovsku decu da im pri\u010damo o Gavrilu samo bi uzdahnuo i promuklim glasom progovarao:- \u201eE \u0161ta \u0107e\u0161 Gavro na\u0161, rano moja izgubi \u017eivot mlad, al imao se i ra\u0161ta roditi! Ako, ba\u0161 mi je drago da ste do\u0161li. Tu je Vuk, sad \u0107e on.Vuk je Miljkanov unuk od srednjeg mu sina Mile \u2013 pjesnika i kad mu otac nije ku\u0107i, Vuk bi posetiocima otvarao vrata Gavrilovog doma. Mile je ina\u010de najrevnosniji \u010duvar Gavrilovog imena tako da ga je i dodao uz svoje. Ni\u0161ta mu ne pada te\u0161ko ako je u ime Gavrilove slave i na pomen njegovom delu. Tu je da otvori vrata doma na usluzi prido\u0161lim gostima i da opi\u0161e re\u010dima nadahnut \u010dojstvom i juna\u0161tvom svog slavnog pretka kao i da u zanosu odrecituje deci zauvek voljene stihove. Sre\u0107a da je i on kao de\u010darac slu\u0161aju\u0107i Ilu \u0160evi\u0107a \u010ceku i svog oca Miljkana stvarao i \u017eivopisao sliku i Gavrilov lik te je na taj na\u010din i priveo kraju roman \u201eGavrilov gavran\u201c. Me\u0111utim ono \u0161to ga ponajvi\u0161e krasi je to \u0161to je svom sinu Vuku usadio ogromnu ljubav prema Gavrilu, tako da je njegov Sokoli\u0107, predivnih crnih o\u010diju i veselog lica sa kog bi povremeno sklanjao pramenove duge crne kose iz du\u0161e pri\u010dao, gotovo recituju\u0107i, o svom slavnom pretku. Kao i svi ro\u0111eni Principi ponosan na njega, sa zadovoljstvom bi pristajao da svojim drugarima iz Grahova pripoveda istinu o Gavrilu. \u010cika Miljkan je naro\u010dito voleo decu i njihovu neiskvarenu du\u0161u. Kad se obra\u0107ao svom unuku Vuku lice bi mu se ozarilo, a o\u010di zaiskrile nekim neobja\u0161njivim sjajem. \u010cak su mu se i brkovi krivili u stranu otkrivaju\u0107i meko srce na\u0161eg Starine. Bio je ponosan na svog unuka Vuka koji bi posetiocima rodne ku\u0107e Gavrilove obja\u0161njavao kao pravi mali kustos, \u0161ta su \u201evu\u010dije\u201c i za \u0161ta slu\u017ei \u201ezobnica\u201c. Uzimao bi u ruke \u201epreslicu\u201c i svojim de\u010dijim prstima bi spretno okretao vreteno opona\u0161aju\u0107i vredne \u017eene na\u0161eg kraja. S posebnim \u017earom je po ugledu na svog oca Milu, uzimao \u201efild\u017ean\u201c kao jedini autenti\u010dni predmet iz prethodne ku\u0107e i skoro pesni\u010dkim nadahnu\u0107em obja\u0161njavao, kako je samo on ostao da svedo\u010di o pro\u0161lim vremenima. Kao i svi iz porodice Principa, Miljkan je imao svoje principe tako da je odraslima odgovarao na pitanja kad je hteo i na na\u010din kako je njemu odgovaralo, ali nikad snishodljivo niti s uvredama. Ostao je zapam\u0107en i video kamerom zabele\u017een njegov intervju jednoj lokalnoj televiziji kad je odgovorio na pomalo \u0161kakljivo pitanje da li se kaje \u0161to se vratio na svoj ku\u0107ni prag, a deca su mu koje kuda po belom svetu i doslovno rekao:- \u201eNemam se ja \u0161ta kajati, kad bi se ponovo rodio sve bi isto uradio. Moja tri sina trenutno nisu ovdje, al kad zatreba eto i njih hvala Bogu \u201c.Kao da je u toj jednoj re\u010denici \u010dika Miljkan \u017eeleo da ka\u017ee: \u201eMirno spavaj Gavrilo ima nas jo\u0161!\u201c Usnuo je u Gospodu na samom po\u010detku ove teku\u0107e 2021. godine na\u0161 Starina, miran i spokojan jer je znao da i gore na nebu ima svojih i ne\u0107e biti sam.<\/p>\n\n\n\n
Dragana Trivan \n\n<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Moja prva saznanja o Gavrilu Principu, najve\u0107em grahovskom sinu i uop\u0161te o njegovoj porodici Principa iz Obljaja, poti\u010du jo\u0161 od ranog detinjstva, ali ne iz knjiga \u0161kolske…Saznaj vi\u0161e<\/a><\/span><\/p>","protected":false},"author":3,"featured_media":2096,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"ngg_post_thumbnail":0,"footnotes":""},"categories":[15,1],"tags":[],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/www.grahovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2087"}],"collection":[{"href":"http:\/\/www.grahovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/www.grahovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/www.grahovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/www.grahovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2087"}],"version-history":[{"count":2,"href":"http:\/\/www.grahovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2087\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2094,"href":"http:\/\/www.grahovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2087\/revisions\/2094"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/www.grahovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/2096"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/www.grahovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2087"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/www.grahovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2087"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/www.grahovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=2087"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}