U Grahovu je oduvek bila samo jedna osnovna i srednja \u0161kola, jedan dom kulture, jedno obdani\u0161te, jedan hotel i pijaca, ali je zato kafana bilo na pretek. Mo\u017ee se re\u0107i da nije bilo manje \u010dar\u0161ije u biv\u0161oj Jugoslaviji, a u njoj vi\u0161e kafana u kojima je vladao prepoznatljiv kafansko \u2013 boemski duh. Nije kod nas boemstvo bilo neki organizovani pokret niti svojevrsna dru\u0161tvena pojava ve\u0107 jednostavno specifi\u010dno stanje duha. Kafane su u na\u0161oj \u010dar\u0161iji bile mesta gde su se mogle \u010duti i do\u017eiveti zanimljive pri\u010de gde su se istovremeno okupljali ljudi raznih profila: lekari, profesori, trgovci, bankari, zanatlije, ponajmanje \u017eene ili ne daj Bo\u017ee deca. Nekima su bile i kancelarije gde su se sklapali poslovi, a opet drugima tribine za mnoge \u017eu\u010dne rasprave ili kakve druge razgovore. Tamo su Grahovljani zavr\u0161avali mnoge ovozemaljske poslove, nazdravljali mladencima, proslavljali uspehe lokalnog kluba, radovali se rodjenju i kr\u0161tenju, pili po jednu za pokoj du\u0161e, a po\u010dasni \u010dlanovi kluba Lagijus tj. usmeni pripoveda\u010di lokalnih anegdota nadigravali se humorom, nadahnuti izmi\u0161ljenim pri\u010dama o svemu i sva\u010demu bezrezervno se sprdaju\u0107i dnevnoj politici ili kom\u0161iji preko puta. Va\u017ena je bila \u0161ala, smeh i taj nadaleko prepoznatljiv vedar duh. Kako se uop\u0161te dogodi da u jednoj maloj sredini nastane toliko mnogo kafana, kr\u010dmi, bifea, kafi\u0107a i da se odr\u017ee dugi niz godina? Te\u0161ko je na\u0107i odgovor. Verovatno je u ljudskoj prirodi i njenom vedrom duhu da tra\u017ei i gradi mesta gde se najopu\u0161tenije ose\u0107a, a mo\u017eda je to potreba za dru\u017eenjem uz hranu i pi\u0107e ili beg od sebe i stvarnosti u svet improvizacije i razonode. Ko zna? Za decu u kafanama nije bilo mesta. Kada bi se poneki srednjo\u0161kolac kriju\u0107i provukao u zadimljeni prostor, sedao bi negde u \u0107o\u0161ak da bude \u0161to manje primetan i napregnuv\u0161i sluh pratio dnevne naratore. Kada bi profesor video nekog u\u010denika da sedi u kafani pri\u0161ao bi mu i non\u0161alantno pokazao ka\u017eiprstom u pravcu izlaznih vrata bez ikakvog obja\u0161njenja, a ako bi se prethodna scena slu\u010dajno odigrala u hotelu Sarajevo u\u010denik bi snosio posledice tako \u0161to bi u \u0161koli obavezno dobio ukor uz ozbiljno predavanje:- \u201eNemoj slu\u010dajno da sam te vidio jo\u0161 jednom u hotelu, jel jasno! Drugi put ne\u0107e\u0161 dobiti samo ukor, sram te bilo. Mogao je direktor da nas vidi zajedno, pa da letimo oba iz \u0161kole. Bar da si oti\u0161ao u neki kafi\u0107, ve\u0107 sjedi\u0161 na hotelskoj terasi kao u izlogu\u201c!Hotel Sarajevo, otvoren daleke 1978. god je bilo presti\u017eno mesto okupljanja u Grahovu gde su se odvijale sve zna\u010dajnije manifestacije na\u0161eg malog mesta. U vreme Tita i biv\u0161e Jugoslavije najbolji su u\u010denici, kao nagradu za uspehe u \u0161koli, nosili \u0161tafetne palice, zadihano se penjali hotelskim stepeni\u0161tem i predavali ih u ruke istaknutih pripadnika komunisti\u010dke partije. Ti isti u\u010denici su kao tek svr\u0161eni maturanti ponosno paradirali hotelskim hodnikom i veselo u paru bi ulazili u do nedavno zabranjenu salu. Mnoge su ljubavi za\u010dete ba\u0161 tu na terasi hotela, mnoge zore uz pesmu do\u010dekane i pri\u010de pripovedane. Ima jedna od mnogih koje su vezane upravo za hotel Sarajevo, koju nam je svojevremeno ispri\u010dao slu\u010dajni poznanik, tr\u017ei\u0161ni inspektor iz Beograda. On je upoznao na\u0161e krajeve kad je putovao na more u Vodice i umoran od puta po\u017eeleo da napravi pauzu u Drvaru kako bi preno\u0107io i nastavio put kad se odmori. Medjutim kako u hotelu nije bilo slobodnog mesta, recepcionar mu je predlo\u017eio da nazove svog kolegu u Grahovo i da ga pita ima li jedna soba sa kupatilom slobodna u hotelu Sarajevo, kako bi je rezervisao za gosta iz Beograda. Inspektor je bio odu\u0161evljen ljubazno\u0161\u0107u recepcionera, a jo\u0161 vi\u0161e pozitivnim odgovorom jer je ma\u0161tao da se napokon istu\u0161ira posle dugog puta i naspava na sve\u017eem planinskom vazduhu. Stigao je kasno i odmah je po dolasku oti\u0161ao u svoju rezervisanu sobu, u\u0161ao u kupatilo da se istu\u0161ira kad ono..Brzo je str\u010dao niz stepenice, samo u ogrta\u010du, zadihan i razo\u010daran \u0161to nema u sobi vode i povikao na sav glas:- \u0160ta je ovo bre, \u0161ta se de\u0161ava u kupatilu, jel pokvaren tu\u0161? – Ni\u0161ta se ne de\u0161ava i nije pokvaren tu\u0161, ve\u0107 nema vode! \u2013 za\u010dudjeno je odgovorio recepcionar.- Kako nema? Lepo sam molio sobu sa kupatilom. Recepcionar je mirno, jednoli\u010dnim tonom rekao:- Vi ste mene pitali imamo li slobodnu sobu sa kupatilom, a vodu niste ni pominjali. Mi nemamo vode cijelo ljeto pa nismo tolko nervozni!Naime oduvek je u Grahovu postojao problem nedostatka vode u letnjem periodu koji je mu\u010dio celu op\u0161tinu, ali su Grahovljani preko te nevolje kao i mnogo \u010dega jo\u0161 prelazili trpeljivo, snalazili se kako ko mo\u017ee. Uostalom uz prepoznatljiv vickasti duh stanovnika na\u0161e \u010dar\u0161ije sve se prebrodi mnogo lak\u0161e. Ina\u010de se ve\u0107ina dnevnih de\u0161avanja odvijala upravo tako, lagano. Niko se nigde ne \u017euri i svi se nekako pridr\u017eavaju one stare narodne; \u201cKo je \u017eurio, vrat je slomio\u201d. Uglavnom su se iz kakve storije po nepisanom pravilu izvla\u010dile anegdote i one su se potom prepri\u010davale dugi niz godina. Zadesi li se neki problem ili nezgoda, u po\u010detku se ozbiljno pristupi re\u0161avanju problema, a onda kad popuste lanci sa ironijom ili kroz \u0161alu se stvar privede kraju. Medjutim u takvim mestima kao \u0161to je na\u0161e niko nije hrlio ka radikalnim promenama jer one nikako nisu po\u017eeljne, a i \u010demu nervoza mo\u017ee zdravlju da \u0161teti. Ve\u0107ina polemika se zavr\u0161avala re\u010denicama:\u201c Aj, \u0111avo \u0107e ga znati\u201d ili \u201cMa nek ide k vragu\u201d! Obe jezi\u010dke varijante ne\u010dastivog su se koristile kao znak da je sve uzalud.. malo se u to vreme kod nas koristilo \u201cBo\u017ee pomozi\u201d ili \u201cDaj Bo\u017ee\u201d \u0161ta vi\u0161e iz vrha uprave je bilo ka\u017enjivo spominjati Gospoda i uop\u0161te zabranjeno Njegovo prizivanje.. kako i za\u0161to ve\u010dito je pitanje. Medjutim mora da se prizna da u Grahovu u vreme socijalizma i komunisti\u010dke partije nije bilo ve\u0107ih egzistencijalnih problema. Svakako je pitanje zaposlenja bilo osigurano jer su gotovo svi stanovnici radili u lokalnim firmama kojih je bilo sasvim dovoljno. \u010cak je bilo vi\u0161e slobodnih mesta u fabrikama nego \u0161to je bilo sposobne radne snage te je op\u0161tina jedno vreme \u201cuvozila\u201d radnike iz srednje Bosne. \u017denski deo populacije je bio zadovoljan. Nije im bilo te\u0161ko da rade u preduze\u0107ima i u isto vreme da vode brigu o doma\u0107instvu. Kao stub porodice ne retko su nosile te\u0161ko breme na svojim ple\u0107ima. Uvek nasmejane i vedre tako da se te\u017eina \u017eivota uop\u0161te nije ni prime\u0107ivala na njihovim licima. Ujutro bi prve ustajale, otpremale bi decu u \u0161kolu i mu\u017ea na posao. Za sebe su najmanje marile, a u hotel Sarajevo su retko navra\u0107ale. Tek ponekad bi dolazile u krugu porodice ili sa dru\u0161tvom u hotel na muziku, a mnoge su samo izdaleka u prolazu pogledale na terasu da provere situaciju \u0161ta se tamo de\u0161ava. Ko u\u010destvuje u \u017eu\u010dnoj raspravi, a ko je mortus pijan? Ko koga ismeva i provocira, a ko se slatko smeje? Iako su i one znale za \u0161alu i smeh ipak su bile odgovorne za red i mir u porodici i na taj na\u010din su ostajale ve\u0107i autoritet u ku\u0107i. Na brdovitom Balkanu vlada uvre\u017eeno mi\u0161ljenje da se mu\u0161karci odnose prema \u017eenama olako s nipoda\u0161tavanjem, ali Bogami kod nas nije tako. Grahovljani su oduvek uva\u017eavali mi\u0161ljenja \u017eenskog dela porodice i dan danas je tako. Po\u0161tuju svoje majke, supruge i sestre. \u0106erke su im obi\u010dno mezimice, dok su sinovi trpeli dosta grublje mere u vaspitanju. Poznato kao \u201ckraji\u0161ko \u010deli\u010denje\u201d mu\u0161ka deca su \u010desto dobijala i nezaradjene batine pod izgovorom:\u201cNeka, neka ako nije sad, sigurno \u0107e sutra neku glupost da napravi!\u201d Da, kod nas su de\u010daci dobijali batine za svaki slu\u010daj, kao avans i dok su smi\u0161ljali i \u010dinili razne nesta\u0161luke, devoj\u010dice su bile za\u0161ti\u0107ene kako bi oni rekli: \u201cKao bijeli medjedi\u201d. I ako se jednog dana takav klipan nadje u hotelu Sarajevo, a da ga niko od starijih ne primeti zna\u010di da je polo\u017eio ispit zrelosti i postao mu\u0161karac. Sa druge strane devoj\u010dicama je pristup hotelu, pogotovo u ve\u010dernjim \u010dasovima, bio strogo zabranjen, jer su roditeljima o\u010dekivanja bila ogromna \u0161to se ti\u010de njihovih princeza. Prvi zreliji koraci, ve\u0107ine grahovskih devojaka ka hotelu Sarajevo su bili maturantski. Ako su izlazile onda je to bilo do deset ili jedanaest u zavisnosti od strogo\u0107e ku\u0107nog rasporeda, a leti na raspustu maksimalno do pono\u0107i u diskoteku koja se nalazila u prizemlju hotela. S po\u010detka osamdesetih godina, ta\u010dnije 1981. god generacije maturanata su ispod terase hotela Sarajevo u jednoj maloj i\u0161aranoj prostoriji pu\u0161tali prve rok i pop plo\u010de YU grupe, Divljih jagoda, Bijelog dugmeta, Deep Purple, Led Zeppelin i drugih popularnih izvodja\u010da. Pune tri godine su mladi Grahovljani imali prilike da slu\u0161aju najpopularnije muzi\u010dke hitove u prostoru koji je poslu\u017eio kao diskoteka sve dok se nije otvorila ona prava, sjajna diskoteka u domu kulture \u201dGavrilo Princip\u201du predivnoj, modernoj gradjevini, koja je bila napravljena po poslednjim arhitektonskim standardima i za koju su vezane najva\u017enije i najlep\u0161e uspomene svih Grahovljana osamdesetih godina. Tako su prolazili na\u0161i bezbri\u017eni dani detinjstva i rane mladosti.Na samom kraju moje zavr\u0161ne godine u srednjoj \u0161koli, a da ni trepnuli nismo, po\u010dele su da pristi\u017eu te\u0161ke i sumorne vesti o prvim pucnjima negde u Hrvatskoj. \u010cinilo nam se da je to mesto milionima kilometara daleko i da nema \u0161anse da vihor rata stigne i pred na\u0161a vrata. Kako to obi\u010dno biva sa na\u0161im krajem nikakvo zlo nas nije mimoi\u0161lo, pa ni ovo. Jo\u0161 su Rimljani na ovim prostorima poku\u0161avali da zatru klicu svega \u0161to bi moglo da bude Hri\u0161\u0107ansko. Na na\u0161em pragu su se \u017eestoko sukobljavale i dve najve\u0107e vojne sile iz vremena otomanskog i habzbur\u0161kog carstva, dok su im na\u0161i kraji\u0161ki sinovi bili \u017eivi \u0161titovi. Od prvog svetskog rata sve do dana\u0161njeg dana dobijamo konstantno, razne istorijske opomene. Po\u010dev\u0161i od toga da je najve\u0107i grahovski sin, Gavrilo Princip, od po\u0161tovanog patriote svih naroda u Bosni kao tvorac ideje zajedni\u0161tva i borca za slobodu stigao do stuba srama, prozvan teroristom od onih koji najmanje mare za slobodu i ljudska prava! Pokazalo se i u drugom svetskom ratu na ovim prostorima koliko ko misli na mir i zajedni\u010dki su\u017eivot. I dok su drugi teoretisali o miru i slobodi, Srba je bivalo sve manje. Kako je mogu\u0107e da u isto vreme budemo optu\u017eeni kao najve\u0107i krivci i da brojimo najve\u0107e \u017ertve? Ne sla\u017ee se ra\u010dunica! Posle drugog svetskog rata u Titovom carstvu, svojom cini\u010dnom doktrinom nacionalno su gu\u0161ili sve one koji su hteli druga\u010dije da misle, ubedjuju\u0107i nas u novu, jedinu ispravnu ve\u0161ta\u010dku naciju. \u0160ta je zna\u010dilo to vreme neprestanog ispiranja mozga?- U crkvu se ne sme i\u0107i jer je zabranjeno! (o Bo\u017ee pomozi..) – Ne ljubi brata svoga, ako nije u partiji! (rekli ovi iz partije,stra\u0161no..) – Svi smo jednaki, jer svi mislimo isto! (naivna kolektivna svest i slepo pokoravanje..)- Stavljati politiku ispred krvi i mesa! (kakav paradoks..)- I posle Tita, Tito! (najdu\u017ee odr\u017eano, jer strah o\u010diju nema..)Valjda je sve ovo i mnogo toga jo\u0161 bilo nametnuto u zamenu za bratstvo i jedinstvo, mir, red i fabrike koje su otvorene ba\u0161 u sredini koja je vapila za takvim prosperitetom. Na\u0161 \u010dovek je pedeset godina \u0107utao i radio, klicao i tap\u0161ao, a onda na\u017ealost tako oslabljen, zavadjen sa rodjenima i od samog Boga udaljen do\u010dekao ove poslednje, po Grahovo pogubne pucnje, koji su iznova nosili smrt dragih prijatelja, bra\u0107e, sinova. Udarale su granate i ru\u0161ile njegov \u017eivot, na\u0161u mladost, ku\u0107ni prag i veru u ljudskost. Ru\u0161ili su se na\u0161i snovi, a sa njima i hotel Sarajevo kao nemi svedok poslednje ratne grahovske istorije o razaranju malog, ali nada sve voljenog grada. Ve\u0107 decenijama na mestu onda\u0161njeg, sjajnog hotela zjapi ru\u0161evina kao spomenik i opomena. Na nju malo ko da ne obrati pa\u017enju jer i obi\u010dnom posetiocu, koji makar u prolazu pogleda u to mesto, postaje jasno da je zaboravljen i oronuo starac u vrtlogu sveop\u0161teg ludila i nemara. Medjutim za nas Grahovljane, poru\u0161eni hotel Sarajevo je mnogo vi\u0161e od obi\u010dne hrpe kamenja. Svaka ta cigla, evo skoro dvadeset i pet godina, uporno nas opominje i podse\u0107a na nekada\u0161nja sre\u0107na vremena kada smo defilovali njegovim stepeni\u0161tem kao bezbri\u017eni maturanti, blistavog pogleda u svetlu budu\u0107nost i ne slute\u0107i kakva \u0107e nas tragedija zadesiti.
Dragana Trivan <\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
U Grahovu je oduvek bila samo jedna osnovna i srednja \u0161kola, jedan dom culture, jedno obdani\u0161te, jedan hotel i pijaca, ali je zato kafana bilo na pretek. Mo\u017ee se…Saznaj vi\u0161e<\/a><\/span><\/p>","protected":false},"author":3,"featured_media":2064,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"ngg_post_thumbnail":0,"footnotes":""},"categories":[15],"tags":[],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/www.grahovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2063"}],"collection":[{"href":"http:\/\/www.grahovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/www.grahovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/www.grahovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/www.grahovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2063"}],"version-history":[{"count":5,"href":"http:\/\/www.grahovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2063\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2069,"href":"http:\/\/www.grahovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2063\/revisions\/2069"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/www.grahovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/2064"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/www.grahovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2063"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/www.grahovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2063"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/www.grahovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=2063"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}