Ovu pri\u010du posve\u0107ujem svim ljudima iz mog zavi\u010daja, i samom zavi\u010daju, najlep\u0161em mestu na svetu-op\u0161tini Bosansko Grahovo. Zahvaljujem se na pomo\u0107i Mili Principu-Gavrilu, on je doprineo da neke re\u010denice u ovoj pri\u010di zvu\u010de bolje nego \u0161to su prvobitno bile napisane.<\/p>\n\n\n\n
Godine su pro\u0161le, a ja sam ponovo hodao\npustim ulicama poru\u0161enog i jedva \u017eivog Bosanskog Grahova, ovog puta ne u tu\u017enom i sumornom decembru, ve\u0107 u sred jula,\nmeseca \u017eivota, zelenila i bujnosti. Porodici i prijateljima nisam davao puno\nobja\u0161njenja. Znali su da nije vredelo da se raspravljaju, pustili su me da odem\ni poku\u0161am prona\u0107i to \u0161to tra\u017eim.<\/p>\n\n\n\n
A \u0161ta sam ta\u010dno tra\u017eio, zapravo ni sam\nnisam znao.<\/p>\n\n\n\n
Usnuli grad jedva da mi je uzvra\u0107ao\npogled. Mrtvilo, pusto\u0161, nigde nikoga, osim pasa lutalica da pro\u0111u ulicom, u\nmesecu koji bi trebalo da je naj\u017eivahniji u godini. Kako li je tek zimi, pitao\nsam se. Tek pokoje svetlo iz stanova, bleda svetlost iz tv aparata, tu i tamo,\ndavali su znake da nekog \u017eivota jo\u0161 uvek ima. Zjape\u0107e ru\u0161evine u centru kao da\nsu i to malo \u017eivota pritiskivale te\u0161kim bremenom. Bez uli\u010dne rasvete, pun rupa\npo cesti i prepun sme\u0107a, grad mi je \u0161krto i mu\u010dno iz tame uzvra\u0107ao pogled. U\nDomu kulture odavno nije bilo nikakve kulture, samo rupe pune sme\u0107a, u Hotelu Sarajevo vi\u0161e nije\nbilo gostiju, niti veselih delija u kafani Zvijezdi . U srednjoj \u0161koli vi\u0161e se\nnije \u010dula graja poletne i vedre mladosti. Nasuprot Domu i Hotelu, kao u nekom\nnestvarnom, ko\u0161marnom snu, uzdizao se ,,kri\u017e”, kao svojevrsni spomenik\nljudskoj izopa\u010denosti ; kako druga\u010dije opisati spomenik podignut onima koji su\nspalili grad i sravnili ga sa zemljom, i to da morbidnost bude ve\u0107a, podignut\nsvega nekoliko metara od tih istih ru\u0161evina?Tuga, apatija, jad i \u010demer. Ose\u0107ala\nse i u vazduhu ravnodu\u0161nost koja je zavladala.<\/p>\n\n\n\n
Lepota uvek prona\u0111e svoj put, pored ru\u0161evina, sme\u0107a i bezna\u0111a; Putevi Gospodnji su nedoku\u010divi za sku\u010deno ljudsko zlo, zato zlo nikada ne mo\u017ee trijumfovati do kraja. Uprkos mra\u010dnim ru\u0161evinama , ose\u0107anju izolovanosti i samo\u0107e, \u010dim sam kro\u010dio u grad, krv je toplije, umilnije, protekla kroz vene, celim telom.. Nestalo je ravni\u010darske alergije, tromosti, te\u017eine; kao da mi je \u010disti planinski vazduh izbrisao sve otrove iz tela, pobrisao svo nezdravo jelo i pi\u0107e i godine nezdravog \u017eivota. Iz svakog kutka grada, video se barem deli\u0107 planina i brda koja su ga okru\u017eivala. \u0160ator, Dinara, Gradina, Obljaj, Marino brdo, Jadovnik, Pe\u010dena\u010dki kuk, Uiilica, posmatrali su me mirno i naizgled nezainteresovano; ali tiha muzika koju su mi iz daljine slali, prona\u0161la je svoj put i odagnala mi jezu koja je izbijala iz ru\u0161evina.<\/p>\n\n\n\n
Stajao sam na cesti iznad puta do Osnovne\n\u0161kole(hvala Bogu, barem je ona jo\u0161 uvek bila \u010ditava i jo\u0161 je bilo ne\u0161to dece\nkoja su je poha\u0111ala), i se\u0107anja su se\nvratila. Se\u0107anja na sve one bezbri\u017ene i divne dane, na brige koje su mi tada\nizgledale tako te\u0161ke i slo\u017eene, a sada bih sve dao da ih opet imam. Prve\nljubavi, prve tu\u010de, prvi uspesi, prvi porazi, prva istinska sre\u0107a i prvi bol.\nDani, sada tako nestvarni, kao da sam ih \u017eiveo u nekom drugom \u017eivotu, kao da\nsam to bio neki drugi ja, neko sasvim drugo bi\u0107e. Kao da je to bilo vekovima\npre, a ne pre svega dvadesetak, trideset godina.<\/p>\n\n\n\n
\u0160ta sam zapravo tra\u017eio, za\u0161to sam uop\u0161te ovde\ndo\u0161ao?\u0160ta sam o\u010dekivao da \u0107e se desiti?Da li sam se nadao da \u0107u ponovo do\u017eiveti\ndavno pro\u017eivljenu sre\u0107u, da \u0107u vratiti\nvreme, da \u0107e mi se desiti neko prosvetljenje koje \u0107e mi kona\u010dno dati odgovore\nna pitanja \u0161ta sam, ko sam, \u0161ta radim na ovom svetu, i koja je svrha mog\npostojanja?Da li sam o\u010dekivao da \u0107u ponovo videti draga mi lica, ili da \u0107u ih barem oblikovati u mislima?<\/p>\n\n\n\n
Mislio sam da je sve to nemogu\u0107e, ali\nbarem ovo poslednje se desilo. Melodija sa planina me je nosila poput vilinske\npesme, razbistrila mi je misli i se\u0107anja, i evo ih, sva ta draga lica koja sam\nvoleo, evo ih ponovo preda mnom, prolaze kao u \nkarnevalu, kao u nekom \u010dudesnom pozori\u0161tu, predstavi koja se u\u017eivo\nodigrava pred mojim o\u010dima.<\/p>\n\n\n\n
Be\u0161\u010dujno sam uplovio u pravi vremeplov.\nNije bilo nikakvog bljeska, nikakve blistave svetlosti, tunela, crvoto\u010dina,\nni\u0161ta spektularno, a ipak su sva ta mila lica ponovo bila tu.<\/p>\n\n\n\n
\u010cavrljali smo sre\u0107ni i bezbri\u017eni, ja,\nVaso, Dragana, Sanja, Irena, \u017eurili na prvu jutarnju kafu u Hotel Sarajevo. Na\nprvi \u010das \u0107emo ionako ,,zakasniti”. A mogli bi i na drugi, mogla bi se\n,,baciti” koja partija bilijara. Promi\u010du i druga lica, neka iz osnovne, neka\niz srednje \u0161kole. Sa\u0161a, Miroslav, Slavi\u0161a, Joli\u0107, pa veselo dru\u0161tvo iz mog\nsela- Sreten, Car, Pero…sme\u0161kam se dok se ponovo prise\u0107am Slavoljubovih\nluda\u010dkih i \u0161a\u0161avih pri\u010da. Pa Bilja jedna, Bilja druga, a za jednom od Bilja svi\nsmo \u010deznuli, i patili tiho…kako je ta ,,patnja” samo bila slatka..Goca\njedna, Goca druga, Borislava, \u017divko…Milan, Kosta, Bogdan, otka\u010dene i vesele\nVesna i Tanja, Miki sa svojim pri\u010dama o filmovima i motorima, pa Vuli\u0107,\nDragoljub i mnogi drugi…pa i neki sa kojima se nisam tada dru\u017eio, koje mo\u017eda\ntada nisam ni voleo ali mi i oni sada nedostaju i njih bi rado \u017eeleo da vidim…<\/p>\n\n\n\n
Sve su to lepe slike, svi su oni \u017eivi i\nzdravi, sa nekima se i vi\u0111am, sa nekima se i \u010dujem telefonom, ili barem preko\nfejsbuka ili scajpa.<\/p>\n\n\n\n
Ali znam, ose\u0107am, da ne mogu biti po\u0161te\u0111en\nni bola. Znam \u0161ta je do\u0161lo…posle sre\u0107nih dana. Lica koja sada posmatram, vi\u0161e\nnisu \u017eiva. Jovica, Sini\u0161a, Dragan, Dejan, Edo, mnogi drugi… Ne mogu da\nzamislim kako bi sada izgledali, da su po\u017eiveli, sada bi bili u kasnim\ntridesetim i \u010detrdesetim . Ne mogu, a i ne \u017eelim; \u017eelim da ih pamtim upravo\nonakve kakvi su i bili-mladi i puni \u017eivota. Ose\u0107am da bi sve drugo bilo skrnavljenje uspomene na njih.<\/p>\n\n\n\n
Zatvaram o\u010di, i kada ih ponovo otvorim,\nshvatam da vi\u0161e nisam u Grahovu. Ne greje me vrelo letnje, ve\u0107 zubato\ndecembarsko sunce. Ne stojim kod poru\u0161enog i opusto\u0161enog Doma kulture, ve\u0107\n\u010du\u010dim u krateru na Ravnim podovima, na Staretini. Znam i koja godina je, znam je dobro po zvuku, po fijuku granata.\nDevedeset i \u010detvrta. Poku\u0161avam da ne gledam u mrtva tela koja na gomili le\u017ee u krateru. Onaj deo mene koji\nse pla\u0161i, \u010duje se, sve je ja\u010di, i razum preti da se oslobodi i pani\u010dno pobegne\niz glave i mozga, da se oslobodi onoga \u0161to vidi i \u0161to ga pritiska. Ali ima i\nonaj drugi deo, ja\u010di, onaj nagon samoodr\u017eanja, koji mi \u0161apu\u0107e da te slike, slike\nkoje su \u017eive i stvarne, ne gledam, da ih surovo arhiviram i odlo\u017eim u neku\nfioku uma. ,,Oni su mrtvi, ne mo\u017ee\u0161 im pomo\u0107i, ne gledaj ih, izlude\u0107e\u0161,\nizgubi\u0107e\u0161 razum, koncentri\u0161i se, pomozi onome koji je jo\u0161 \u017eiv.”<\/p>\n\n\n\n
A Dejan je jo\u0161 uvek bio \u017eiv. U nekom limbu,\nu nekom prelazu izme\u0111u \u017eivota i smrti, pogo\u0111en gelerima, njegov glas se\nobra\u0107ao, polu\u017eiv, jeziv, negde…nekome-meni. ,,Vode, vode”. A ja nisam imao\nvode, nisam imao uza se \u010duturicu da mu dam. To ,,vode, vode” s tog u\u017easnog\nmesta, \u010du\u0107u mnogo godina kasnije, ponekad, vrlo retko, ali \u010du\u0107u-u onim\nnajdubljim snovima, u onim mu\u010dnim no\u0107ima kada ste sami sa sobom, sa Stvoriteljem,\nali i sa-tamom. U jezivim i ogoljenim no\u0107ima, kada vas ni\u0161ta ne mo\u017ee za\u0161tititi ,\nni stan, ni zidovi, ni sigurnost i komfor, ni novac, ni\u0161ta-tada ponovo \u010dujem to\ndozivanje. Pomo\u0107 je ipak stigla, odneli su ga. Nosimo i druge ranjenike,\nobilazimo rovove. Vra\u0107amo se u selo, nas troje, Stevi\u0161a, Milijana i ja. Granate\npo\u010dinju neprekidno padati oko staze, bukvalno na svakih \u0161ezdesetak sekundi. Zasipaju nas komadi\u0107i drveta, zemlje,\nkamenja. Nema nikakvog zaklona, kad fijukne, baca\u0161 se na zemlju i moli\u0161 Boga da\nte ne pogodi-a ako te pogodi, da ti donese bar trenutnu i bezbolnu smrt; da se\nne pati\u0161 iskidan i izmu\u010den na ni\u010dijoj zemlji. Neko \u0161apu\u0107e da nema \u0161anse da \u017eivi\nstignemo u selo. Ne znam ko, mo\u017eda sam i ja. Ipak, sti\u017eemo u jednom komadu.<\/p>\n\n\n\n
Dejana smo izgubili. Nekoliko dana kasnije je preminuo.\nZnam da sam se tada prvi put osetio istinski pora\u017eenim u ratu, vi\u0161e nego kada\nsmo gubili bilo koje selo, i bilo koji polo\u017eaj. Nije mi bio blizak, nismo se\ndru\u017eili, znali smo se tek povr\u0161no-ali mi je ta smrt oduzela snagu i energiju. Toliko muke da ga\nizvu\u010demo, toliko straha i bola, i na kraju- sve je bilo uzalud.<\/p>\n\n\n\n
Dvadeset dana kasnije, zubato sunce zamenila\nje me\u0107ava i sneg na Poljanicama,mestu koje \u0107e postati na\u0161a Golgota, na\u0161 muk\ni ve\u010dna bol, ona bol za koju ne postoji ni jedan lek i nijedan doktor ni\npsiholog ne mogu je izbrisati, bol koja mi ve\u017ee jezik u \u010dvor i onaj, vrlo retki\nput kad se uop\u0161te mogu prisiliti da i govorim o tome…<\/p>\n\n\n\n
I trenutak kada se okre\u0107em, trenutak koji ostaje zauvek urezan u oko, mozak, srce, i koga \u0107u se se\u0107ati i kada jednog dana do\u0111em na kraj \u017eivotnog puta, tren u deli\u0107u sekunde, kada kroz sneg koji tu\u010de u o\u010di ugledam cev i plamen na otvoru iste, i shvatam da sam joj na ni\u0161anu i da gledam pravo u \u2013sopstvenu smrt..Gledamo se tako, mali deli\u0107 sekunde; ona mi uzvra\u0107a pogled, nema lica, lice joj je mra\u010dna rupa, a jezik plamen. Nema velikih re\u010di, nema nikakvih re\u010di, filozofiranja, diskusije, opra\u0161tanja- nema ni\u010deg uzvi\u0161enog. Prizemno je i okrutno, samo vreo barut u hladnoj me\u0107avi-lice strelca ne mogu da vidim. Ako vam ka\u017eu da vam u tom momentu prolaze slike voljenih i celog \u017eivota pred o\u010dima-la\u017eu vas. Nemate prosto nikakvog vremena da o tome razmi\u0161ljate-nikakve slike mi se nisu javljale, niti mi prolazile pred o\u010dima, osim \u0161to sam u tom deli\u0107u sekunde na brzinu o\u010dajni\u010dki premetao po glavi postoji li ikakva opcija, ikakav na\u010din da se izvu\u010dem.. \u010cinilo se da ne postoji, da je stigao kraj.<\/p>\n\n\n\n
Sudbina je htela druga\u010dije, meci zuje oko\nmene kao besne p\u010dele, ali nekim \u010dudom uspevam\npre\u0107i \u010distinu nepogo\u0111en i do\u010depati se krivine i zaklona. <\/p>\n\n\n\n
Susti\u017eem\nna\u0161u kolonu u povla\u010denju-smrt ostaje na putu iza mene. Granate udaraju visoko\niznad i preko nas-prebacuju. Nekoliko stotina metara kasnije, napadaju nas iz\n\u0161ume, na padini prema selu, pe\u0161adijski. Nema zaklona, niti vremena tra\u017eiti ga,\nzale\u017eem na put i praznim okvire u \u0161umu. Nas nekoliko uzvra\u0107a paljbu. Ubrzo\nprestaje okr\u0161aj. Verovatno je bila neka njihova isturena grupa koja je\npredaleko oti\u0161la-procenili su da ih nema dovoljno niti im je pozicija dovoljno\ndobra da ne\u0161to ozbiljnije urade. Me\u0111utim, imamo ranjenog, nekoga je pogodio\nmetak. Nosimo ga Mo\u0161o \u0160ormaz i ja. Kilometrima. Ruke trnu, ali ne sme\u0161 ga\nispustiti, a niko da se uhvati da nas zameni. Polako prestaje i granatiranje, a\ni Dinara se sve vi\u0161e spu\u0161ta, strme strane prelaze u sve bla\u017ee i bla\u017ee padine.\nSilazimo u Peulje.<\/p>\n\n\n\n
Vra\u0107am se ponovo u Grahovo, i godinu\nsada\u0161nju, ne mogu vi\u0161e da putujem po ratnim stazama, jer mi nagrizaju srce i\num, du\u0161u. Treba mi lepote, radosti. Prise\u0107am se opet polazaka u \u0161kolu u\nGrahovo, jutarnjih bu\u0111enja, \u0161olje mleka, mirisa toplog bakinog doru\u010dka, sunca\nkoje se pomalja iza \u0160atora, \u0111a\u010dkog autobusa koji prolazi ka Zebama i Resanovcima, izlaska iz ku\u0107e,\nveselog \u010davrljanja na stanici, \u017eivot, radost, sre\u0107a, trenuci koji su tada\nizgledali beskrajni, kao da ih nikad ni\u0161ta ne\u0107e poremetiti i kao da \u0107e ve\u010dito\ntrajati.<\/p>\n\n\n\n
Raspusti, tople no\u0107i sa mese\u010dinom, \u017eabe i\ngundelji, miris poko\u0161ene trave i sena, boje na planinama i livadama, zalasci i\nizlasci sunca, rodbina i prijatelji koji sti\u017eu odasvud-iz Beograda, Novog Sada,\nSarajeva, Biha\u0107a…ve\u010dernje \u0161etnje, fudbal u \u0160kolskoj ba\u0161ti…srednja \u0161kola.\nPrvi ,,ozbiljni” moma\u010dko devoja\u010dki razgovori, prvi zanosi i sre\u0107a, sre\u0107a u tri\nre\u010di:<\/p>\n\n\n\n
\u017divot. Radost. Sre\u0107a.<\/p>\n\n\n\n
Slike su po\u010dele polako da blede,\nostavljaju\u0107i me ponovo samog u sve\u017eini planinske letnje ve\u010deri. Mislim da mi se\nkona\u010dno po\u010delo bistriti u glavi. Vreme ne te\u010de od po\u010detka do kraja, ve\u0107 dolazi\nu talasima; posle nekog vremena \u010dasovnik vremena po\u010dinje te\u0107i unazad. Onog\ntrenutka kada shvatimo da je mladost definitivno iza nas, da starimo, da nam se\ntro\u0161e i propadaju organi i udovi, tek tada shvatamo ko smo i \u0161ta zapravo\n\u017eelimo. A ne \u017eelimo napred-u starost, ve\u0107 \u017eelimo unazad-u detinjstvo. Jer\n\u017eelimo da ponovo, pre kona\u010dnog susreta sa na\u0161im Tvorcem, do\u017eivimo sve one lepe\ntrenutke, boje , mirise, \u017eelje, snove iz detinjstva. Jer mi smo u su\u0161tini\ndeca-i uvek \u0107emo to i ostati. Jedno vreme \u0107emo ubijati ono de\u010dije u nama,\ntrude\u0107i se da ostanemo ,,normalni” pred spoljnim svetom, da zara\u0111ujemo,\nputujemo, tro\u0161imo, nosimo skupa odela, hvalimo se skupim kolima, bistrimo\npolitiku, mrzimo se i zavidimo jedan drugom ,,ko je uspe\u0161niji”. Sve je to\n,,va\u017eno” samo dok ose\u0107amo snagu mladosti, volju i potrebu za dokazivanjem pred\ndrugima. Kad nam po\u010dne \u0107elaviti i\nopadati kosa, kada po\u010dnemo gubiti snagu, kada tugaljivo po\u010dnemo gledati za\nmladima punim snage i radosti, koga tada briga za kola, ku\u0107e, stanove, pare na\nra\u010dunu?Sve \u0107e to ionako neko potro\u0161iti i razbucati, poru\u0161iti i rasku\u0107iti, pre\nili kasnije. Sve \u0161to tada \u017eelimo je da ponovo budemo deca, da ponovo pro\u017eivimo ona najljep\u0161a \u017eivotna\niskustva; maj\u010din osmeh, toplotu vatre ku\u0107nog ognji\u0161ta, mirise iz bakine\nkuhinje, jutra i no\u0107i u kojima zami\u0161ljamo skrivene oblike planina i fantasti\u010dne\n\u017eivuljke koje ih naseljavaju; prve osmehe i prve poglede od suprotnog pola.\n\u017delimo ponovo bezbri\u017enost, ne \u017eelimo vi\u0161e da nosimo nikakav teret na svojim\nple\u0107ima, da brinemo o drugima. \u017delimo da brinu o nama, da budemo toplo u\u0161u\u0161kani\ni za\u0161ti\u0107eni od sveta. <\/p>\n\n\n\n
Zanesen u razmi\u0161ljanja, umalo da pro\u0111em\npored prilike koja je sedela na zidi\u0107u kraj Doma kulture. Opazih je tek\nkraji\u010dkom oka, i zainteresovan, pri\u0111oh bli\u017ee. Ko li to, u ovaj pusti \u010das, sedi\npored ru\u0161evine?<\/p>\n\n\n\n
Devojka. Poku\u0161ao sam da se suzdr\u017eim, ali\nnije mi se dalo; mi mu\u0161karci smo prosta bi\u0107a, i odmerih je besramno od glave do\npete. Duga\u010dka, gusta ri\u0111a kosa padala joj je po ramenima. O\u010di su joj\nblistale-nemam drugi izraz da ih opi\u0161em. Okruglo lice, bejbi face, pune usne,\nve\u0107 sam bio re\u0161 pe\u010den. Srednje visine, u poprili\u010dno kratkom \u0161orcu, koji je\nskroz naskroz otkrivao duge, sna\u017ene noge, mladala\u010dki gipke, ko\u017ee \u010diste i bele\nkao mleko. Nekih osamnaest, devetnaest, uvrh glave dvadesetak godina. Ne\u0161to mi\nje govorila, ali nisam registrovao. Stajao sam kao kip i buljio u nju poput\nnespretnog srednjo\u0161kolca.<\/p>\n\n\n\n
,,Halo?Hej,medeni,halo?Zemlja zove”sada\nsam je jasnije \u010duo. ,,Medeni, di\u0161i malo. Sr\u010dka \u0107e te strefiti.”<\/p>\n\n\n\n
Smejala se zvonko i razdragano, ali nisam\nse ose\u0107ao poni\u017eeno, taj smeh nije poni\u017eavao ve\u0107 je bio smeh dobrodo\u0161lice, taj\nne\u017eni glas nije se rugao, pre je milovao. Uspeh nekako da se saberem da se\ntotalno ne obrukam i predstavih joj se. Ona re\u010de da se zove Danijela(zovu je\nDaca). Pru\u017eih joj ruku da si\u0111e sa zidi\u0107a, i osetih slatke trnce kako mi prolaze\nkroz telo kad se njena ruka na\u0161la u mojoj.<\/p>\n\n\n\n
Saznao sam i da su njeni odavde, da dolazi ovamo skoro svake godine, jo\u0161 od\ndetinjstva, iako niko njen ne \u017eivi vi\u0161e ovde. Setio sam se da sam znao njene, a\nkada je rekla da \u017eivi u Novom Sadu, mom \u010du\u0111enju nije bilo kraja. Kako se nismo ranije\nsreli?Eto, tako retko sam dolazio ovde posle rata, a da sam dolazio \u010de\u0161\u0107e,\nupoznao bih je odavno…zacrveneh se shvativ\u0161i o \u010demu razmi\u0161ljam.<\/p>\n\n\n\n
Hodali smo prema autobuskoj stanici i\nmotelu, ona veselo \u010davrljaju\u0107i tom \u010dudesnom me\u0161avinom zvonkog glasa i glasi\u0107a\npolu\u0161apata, ja potpuno oma\u0111ijan, nokautiran kao Brazil protiv Nema\u010dke na\nsvetskom fudbalskom prvenstvu. Posmatrao sam je kako hoda, prise\u0107ao se raznih\nstihova koje bi to bla\u017eenstvo mogli\nmakar pribli\u017eno opisati, kao npr. \u010corbine ,,asfalt se miluje sa tvojim\n\u0161tiklama”(iako je bila u belim patikama)ili Alisine ,,Sanja…”ali nijedan\nstih nije mogao opisati ni do\u010darati tu lepotu. Razne \u017eelje su mi se javljale,da\nje branim, \u0161titim, ne\u017eno ljubim, da je u\u0161u\u0161kam i samo gledam dok spava i\ndi\u0161e…a i one druge \u017eelje su se javljale, one zbog kojih sam crveneo i\npomi\u0161ljao da nisam ni\u0161ta bolji od \u017eivotinje. Zaboravio sam na sve drugo,\npostojao je samo ovaj trenutak, samo ona i ja na celom svetu. U tom trenutku\nbih uradio \u0161ta god da je zatra\u017eila, ceo svet bih joj stavio pred noge. Da je\nrekla da otr\u010dim na \u0160ator planinu i donesem joj runolist, otr\u010dao bih bez re\u010di ne\n\u010dase\u0107i ni sekunde. Negde u onom iracionalnom kutku mog uma, ose\u0107ao sam jo\u0161\nne\u0161to…ne\u0161to \u010dudesno. Boja i melodija njenog glasa potpuno se podudarala sa\nmelodijom koja mi je sa planina donela u vidokrug sva ona draga lica. Ova\ndevojka je bla jedno sa njima, jedno sa prirodom, i ose\u0107ao sam u njoj ne\u0161to…drevno.\nNe u smislu starosti(naprotiv, odisala je mlado\u0161\u0107u i lepotom)…ne umem to da\nobjasnim; drevno u smislu da je ona ne\u0161to mnogo, mnogo vi\u0161e od obi\u010dne gradske\ndevojke koja dolazi u porodi\u010dni zavi\u010daj i isti voli; u njenim o\u010dima video sam\nda je iskonski povezana sa svime ovde; sa svakim kamenom i travkom. <\/p>\n\n\n\n
Stigli smo blizu fudbalskog stadiona, koji\nje napu\u0161ten i sam, le\u017eao u dolini ispod Gradine(fudbalskog kluba odavno vi\u0161e\nnema). Odatle je pucao pogled na \nvisoravni i livade koje su naglo prelazile u planinu Uilicu u daljini.\nNjeni plavi i veli\u010danstveni vrhovi nestvarno su nas gledali iz sumraka, planina\nse pru\u017eila, ra\u0161irila nekako popre\u010dno, poput d\u017einovskog svemirskog broda koji se\ntu sru\u0161io i ukopao, re\u0161iv\u0161i da nas svojim vanzemaljskim prisustvom po\u010dasti\nzauvek.<\/p>\n\n\n\n
,,Prelepa je, zar ne?” upita me Daca.<\/p>\n\n\n\n
,,Ko?” u prvi mah nisam shvatio.<\/p>\n\n\n\n
,,Uilica”re\u010de. ,,Zar nije\nveli\u010danstvena?Pogledaj kako se di\u017ee, gotovo vertikalno, tamo iz Ti\u0161kovca. A\nonda se ra\u0161iri i popre\u010di, poput plavog i zelenog talasa \u0161uma i livada. Kao da ne pripada ovom svetu, kao da\nse neko iz svemira smilovao na nas smrtnike i spustio je ovde, da u\u017eivamo u\nnjenoj lepoti za na\u0161ih kratkih \u017eivota.”<\/p>\n\n\n\n
,,Da, u pravu si” rekoh. Zanemeo sam. Kao\nda mi je \u010ditala misli!<\/p>\n\n\n\n
Do\u0161li smo do raskrsnice. Pravo je vodio\nput prema Pe\u0107ima, a desno prema selima ka Livanjskom polju, a bli\u017ee ka Luci,\nKoritima, Male\u0161evcima, Marikovcima. Vreme je brzo prolazilo sa njom. Nikako je\nse nagledati, nikako je se naslu\u0161ati. Razo\u010daran, shvatim da mi govori da \u0107e ona\ndesno. Zar u po no\u0107i, sama, kuda?Ali jezik kao da mi se zalepio za grlo. Ni\nglasa da iza\u0111e. U jednom momentu pomislih da je pitam za broj telefona i adresu\nu Novom Sadu, ali krajnjim naporom volje uspeh da odbacim tu ideju; bilo bi poprili\u010dno\nnepristojno da tako ne\u0161to tra\u017eim od devojke koja mi skoro mo\u017ee biti \u0107erka.<\/p>\n\n\n\n
,,Ho\u0107u li te ponovo videti?Sutra idem\nnazad, za Novi Sad.” rekoh.<\/p>\n\n\n\n
,,Mo\u017eda” nasme\u0161ila se. ,,Ali ne\u0107e\u0161 me\nprepoznati kada me sretne\u0161 ponovo.”<\/p>\n\n\n\n
,,Kako tebe da zaboravim?” umalo da dodam\n,,an\u0111ele”. Pocrveneh.<\/p>\n\n\n\n
,,Sada ne misli\u0161 tako, ali vide\u0107e\u0161…ve\u0107 sutra\n\u0107e\u0161 po\u010deti da zaboravlja\u0161.”re\u010de.<\/p>\n\n\n\n
,,Pa ti si kao neka vila, mo\u017ee\u0161 da u\u010dini\u0161 da te momci zaborave”\nnasme\u0161ih se, ali grlo mi se stezalo kao u kakva \u0161kolarca \u0161to cmizdri nad\nvoljenom koju upravo gubi.<\/p>\n\n\n\n
Primetio sam da sanjala\u010dki, gotovo\nopsednuto gleda \u0160ator koji se ponosno uzdizao u daljini(ne\u0107e valjda gore, u\nsred no\u0107i?)i za trenutak sam pomislio da me nije ni \u010dula, a onda se ponovo\nnasme\u0161ila i rekla: ,,Vila?Pre \u0107e biti da sam ve\u0161tica.”<\/p>\n\n\n\n
Onda ponovo osmeh koji se \u0161iri tim divnim\nlicem, ovaj put vragolast, za\u010dikavaju\u0107i: ,,Vila ili ve\u0161tica, ipak sam \u017eensko, a\nmi ne volimo da nas zaboravljaju. <\/em>Ne\u0107e\u0161\nzaboraviti ba\u0161 sve. Ovo \u0107e\u0161 pamtiti.\nZauvek.”<\/em>re\u010de.<\/p>\n\n\n\n Za tren, osetio sam dodir ve\u010dnosti… Njene\nruke oko mog vrata, njena ri\u0111a kosa koja me golica po licu, o\u010di uronjene u\nmoje, i onda tren bla\u017eenstva i \u010diste, neopisive sre\u0107e-njene usne na\u0161le su se na\nmojima. Ni\u0161ta \u0161to sam do\u017eiveo pre, nije se moglo porediti sa tim ose\u0107ajem,\nni\u0161ta, ni najuzbudljivije seksualno iskustvo koje sam imao. Ovo nije ni bilo u\ntoj kategoriji, ovo je bilo ne\u0161to daleko iznad, mnogo iznad puke fizi\u010dke\nprivla\u010dnosti i zadovoljstva, ovo je grejalo i ispunjavalo du\u0161u, kao topla vatra\nognji\u0161ta koja greje detinjstvo.<\/p>\n\n\n\n A ve\u0107 slede\u0107i tren, sre\u0107a mi je iskliznula\niz ruku. Okrenula se i potr\u010dala, brzo odmakav\u0161i daleko od mene niz put. Jednom\nse okrenula i mahnula mi, poslala mi poljubac, a onda se izgubila iz vidokruga.<\/p>\n\n\n\n Stajao sam tako dugo na cesti, slomljen,\npora\u017een, umoran \u010dovek u ,,zrelom dobu” kako sad vole moderno re\u0107i, ve\u0107 pove\u0107eg\nstomaka, mi\u0161i\u0107a koji nisu vi\u0161e imali snage da potr\u010de za nekim duplo mla\u0111im.\nZaplakao sam tad, posle dugo, dugo vremena, ali ne zato \u0161to mi se zgodna\n,,piletina” izmakla iz zagrljaja. Uop\u0161te nije bilo re\u010di o seksu. Plakao sam\njer mi je pobegla sre\u0107a, jer ne mogu vi\u0161e vratiti slike svih dragih lica koje\nsam ve\u010deras na kratko video, jer ne mogu vratiti detinjstvo, bezbri\u017ene i sre\u0107ne dane, plakao sam jer \u0107u\nponovo \u017eiveti umorne, mehani\u010dke, dosadne dane, i\u0107i \u0107u na posao koji mrzim,\nslu\u0161ati i dru\u017eiti se sa ljudima koje ne podnosim, gleda\u0107u nebo, planine i sunce\noko nekog tu\u0111eg grada koji mi ne zna\u010di ni\u0161ta i ne dira mi ni\u0161ta u du\u0161i, plakao\nsam i plakao, a onda sam se kao i mnogo puta u \u017eivotu pomirio sa porazom i krenuo\nka svom selu. Prija\u0107e mi no\u0107na \u0161etnja…Mo\u017eda tako uspem i da zaboravim. Mo\u017eda\nbi tako i bilo najbolje.<\/p>\n\n\n\n Ne mogu re\u0107i da mi nije prijalo i\nda mi nije grejalo srce dok me je ne\u017eno\ni \u010de\u017enjivo pogledom milovao. Zaboravi\u0107e do jutra skoro sve \u0161to se desilo. Bilo\nmi ga je \u017eao. Znam da \u0107e mu to na nekom dubljem nivou naneti veliki bol, ali\nbolje i bol nego da bude u mojoj blizini. Pre ili kasnije, otkrili bi ga\nSenoviti ukoliko bi se previ\u0161e motao oko mene. Oprosti, znam da zvu\u010di krajnje\notrcano-ali ovo je za tvoje dobro.<\/em> <\/em><\/p>\n\n\n\n Kada\nse kona\u010dno izgubio iz vidokruga, premetnula sam se u sovu i poletela prema\n\u0160atoru. \u0160pijuni <\/em>Saveta su otkrili datum napada ta\u010dno u sekund.\nSti\u0107i \u0107u na vreme, bi\u0107e vremena da se malo i br\u010dnem u jezeru. Napadali su konstantno,\nmanje vi\u0161e u pravilnim razmacima. NATO iz Glamo\u010dkog polja pod maskom\nstabilizacionih snaga za implementaciju mira konstantno je tragao za kapijama\nvilinskog sveta, osmatrao, gledao, pipao, tra\u017eio, ali ulaz nije mogao na\u0107i.\nUspeli su odrediti pribli\u017ene lokacije kapija( jedna je bila kod Derala, druga\nta\u010dno na Trome\u0111i, jedna na Uilici, jedna u polju izme\u0111u Uilice i Jadovnika,\npostojala je kapija na vrhu Klekova\u010de, na \u0160ator planini, i na jo\u0161 nekoliko\nmesta)ali za\u0161tita koju su postavili \u010dlanovi Saveta i vile uspe\u0161no je odolevala.\nNapadi su vr\u0161eni iz vi\u0161e pravaca: iz Livna preko \u010celebi\u0107a i sela ispod\nStaretine sve do \u0160atora-taj krak napada vezao se sa onim iz Glamo\u010dkog polja,\nkoji je i\u0161ao preko Ajderove drage i Staretine, tra\u017ee\u0107i kapiju na \u0160atoru. Drugi\npravac napada i\u0161ao je putem Crni Lug-Peulje-Grkovci, i dalje prema Grahovu,\nMale\u0161evcima i Isjeku,a onda se ra\u010dvao na dva mentalna kraka, tra\u017ee\u0107i kapije u\npolju i na Uilici Tre\u010di napad je i\u0161ao iz dva pravca, preko Uni\u0161ta i Velikog\nBata, s jedne strane,i iz Knina sa druge strane, poku\u0161avaju\u0107i da obuhvate i\nprona\u0111u kapije na Deralima i Trome\u0111i. Obi\u010dno niko iz Saveta nije morao ni da se\npojavljuje; mre\u017ea za\u0161tite i odvra\u0107anja bila je izuzetno jaka i slo\u017eena,\nneprobojna. Me\u0111utim ovaj put Sivi \u010dovek upozorio me je da o\u010dekujemo izuzetno\nsna\u017ean napad, naja\u010di do sada. Zato sam odlu\u010dila da direktno preuzmem odbranu,\nnisam \u017eelela ni\u0161ta da rizikujem i prepustim sudbini. Ipak, od svih iz Saveta,\nja najbolje poznajem ovaj kraj, i naja\u010da sam ovde-njegova energija me hrani i\nja\u010da. <\/em><\/p>\n\n\n\n Vratih se u svoje telo, bilo je divno ponovo\npunim plu\u0107ima ose\u0107ati sve mirise \u0160atora. Nisam mogla odoliti , izuh patike i\npru\u017eih noge u jezero. Hladna planinska voda slala mi je talase energije i\nzadovoljstva kroz telo. Ovde, na 1500 metara nadmorske visine, energija je\nprosto pr\u0161tala, iz jezera, okolnih vrhova, stena, \u0161uma, tekla je mojim\nkrvotokom poput beskrajne reke. Malene vile \u0161atorice ciknu\u0161e od sre\u0107e i bu\u0107nu\u0161e\nza mnom u vodu. Golicale su mi stopala i no\u017ene prste, po\u010desmo zajedno da se smejemo,\n\u010dvrsto re\u0161ene da ne dozvolimo nikakvoj ne\u010distoj sili da ovo sveto mesto ugrozi.\nNjihovi dodiri nisu bili samo \u0161aljivo golicanje, ose\u0107ala sam da mi daju snagu,\njer \u0160ator su neizmerno voleli, ta planina je njihovo dete-bile su tu prisutne\njo\u0161 davno, u hodnicima vremena, dok se \u0160ator tek stvarao i kao mlada planina\nuzdizao iz kre\u010dnjaka…zasadile su mu bujne \u0161ume, darovali mu prekrasno jezero.\nUdahnule su mu \u017eivot i lepotu.<\/em><\/p>\n\n\n\n Ose\u0107ala\nsam da tama po\u010dinje da kulja, da trulo crno prekookeansko srce Pentagona i\nLanglija \u0161alje svoj otrov, da on te\u010de kroz bolesni, crni krvotok, \u017eeljan da\nzarazi sve, da porobi ceo svet, i ovaj svet i druge svetove; da otklju\u010da sve\nvilinske kapije i prona\u0111e vilinski svet, da na\u0111e i svetove iza svetova, sve do\nbezimenih dimenzija i dvorca Mra\u010dne kraljice, i da prigrabe njenu kona\u010dnu i neopozivu mo\u0107, a onda da\nizazovu i Boginju i samog Tvorca; da sru\u0161e vreme i prostor i \u017eivot i smrt, da\nsve poni\u0161te i stvore iznova; nove beskrajne svetove u kojima \u0107e oni biti gospodari\na svi ostali robovi. Tama je kuljala, polako se uspinju\u0107i uz padine \u0160atora. Ali\n\u010dekale smo zlo potpuno spremne. Mislila sam ne samo na vile, mislila sam i na\nnjega. \u017delela sam da ga za\u0161titim, da no\u0107as ima miran san, da sanja samo moje usne, moju kosu, o\u010di, moje telo, na\u0161\nve\u010dera\u0161nji susret, da sanja mirno i detinje bezbri\u017eno i da ne oseti bljutavi i\npogani trag zla. <\/em> <\/p>\n\n\n\n \nNasme\u0161ih se. No pasaran no\u0107as,\ngospodo. <\/em> <\/p>\n\n\n\n Sutradan sam stajao ponovo u sutonu ispred\nopustelog Doma kulture. Da li je sve bilo samo san?Da li mi je ponovo vreme\nizmicalo, curilo nepovratno kroz prste?Jo\u0161 sam se se\u0107ao njenih blistavih o\u010diju\ni toplih, mekih usana, ali njene crte lice kao da su mi ve\u0107 izmicale iz\nse\u0107anja. Nisam mogao vi\u0161e da joj se setim ni imena, ni prezimena, ma koliko\npoku\u0161avao. Ne\u0161to na D, \u010dini mi se?Dragana, Danica, Dara, Darija?Pitao sam za\nnju ujutru u selu i gradu, ali iz mojih nemu\u0161tih opisa niko nije mogao ni\u0161ta da\nzaklju\u010di. Mada…kao da su ljudi ne\u0161to znali, naslu\u0107ivali, kao da im je bilo na\nvrh jezika, ali ih je neka nevidljiva sila spre\u010davala da progovore.<\/p>\n\n\n\n Nemi, usnuli grad posmatrao me je iz tame.\nBolelo me je \u0161to mi njen lik bledi iz se\u0107anja .Iskustvo koje sam imao sa njom\ngotovo da i nije bilo erotsko, vi\u0161e duhovno, ne\u017eno, kao da sam sreo nekog davno\nizgubljenog \u010dlana porodice. Deo sebe. I one neobja\u0161njive zelene munje \u0161to su\nno\u0107as \u0161ibale iznad vrhova \u0160atora, gusta,\nneprirodna tama koja je kuljala, a onda naprosto nestala pod udarima tih\n\u010dudesnih munja ,slutio sam da ona ima veze sa svim tim, da je odagnala neko zlo\nkoje nam se privla\u010dilo, da je za\u0161titila na\u0161 zavi\u010daj, kao \u0161to sestra za\u0161titi\nbrata, kao \u0161to bi majka za\u0161titila dete…Da li \u0107u je ponovo videti, ho\u0107u li je se\nsetiti?Da li je jo\u0161 uvek ovde?Slutio sam da je oti\u0161la. Zakleo bih se da sam\njutros na prozoru za trenutak ugledao sovu, i ne znam da li ludim, ali sam u\nnjenom pogledu prepoznao onu koja me je sino\u0107 ljubila. A onda je sunce iza\u0161lo\niza \u0160atora, a sova je prhnula uvis i lagano se udaljila, nestaju\u0107i na\nhorizontu, negde u pravcu Drvara.<\/p>\n\n\n\n Ko je ona uop\u0161te bila?Da li je ona ta\nkraji\u0161ka vila, da li je ona dah na\u0161eg \u017eivota, nebo koje gledamo, vazduh koji\ndi\u0161emo, planine i livade koje volimo?Da li me je njena nevidljiva ruka pre\ndvadeset godina izvukla iz zagrljaja sigurne smrti na Poljanicama, i izvela me\nna put \u017eivota?Da li je ponovo do\u0161la da me spase, ovog puta-od mene samoga?<\/p>\n\n\n\n \u010cekaju\u0107i autobus koji \u0107e me odvesti nazad\nu Srbiju, poku\u0161avao sam da shvatim \u0161ta\nsam zapravo do\u017eiveo, i \u0161ta mi se dogodilo.<\/p>\n\n\n\n Na trenutak sam pomislio da \u0107u gotovo\nuspeti da uhvatim, i shvatim smisao…svega. Postojanja, vremena, \u017eivota. A\nonda me je ponovo vreme prevarilo, trenutak je pro\u0161ao, nepovratno, zauvek, i\nshvatio sam da nikada ne\u0107u mo\u0107i razumeti do kraja, i da nam nije ni dato, nama\nljudskim bi\u0107ima, da razumemo. Mo\u017eda je i bolje tako. Znam samo jedno. Svi smo\nmi Bo\u017eija deca, i Gospod mi nije dao, ni meni ni drugima, da slu\u010dajno i bez\nrazloga odrastemo upravo ovde. Zahvalan sam mu na tom daru, uistinu sam mu zahvalan,\nbez la\u017ene patetike, zahvalan sam mu za svaki trenutak koji sam proveo na ovom par\u010detu planete , u ovom komadi\u0107u izgubljenog raja, u ovom\npredivnom beskraju plavetnila, zelenila, brda, livada, neba, tu, u zagrljaju veli\u010danstvenih, surovih a opet\nne\u017enih planinskih divova-\u0160atora, Uilice, Dinare, Jadovnika, zahvalan sam, bez\nobzira na rat, i sva isku\u0161enja koja su usledila\nnakon detinjstva. I znam kada se negde, nekada, ponovo rodim pod nekim drugim\nimenom, u nekoj drugoj zemlji i u nekom drugom svetu, da \u0107u opet hodati istim\nulicama, da \u0107u ponovo lutati ovim planinama i poljima, da \u0107e me put sigurno naneti ovamo, jer \u0107u se\nodnekud se\u0107ati da sam sve ovo voleo.\nNekada voleo, sada volim i uvek \u0107u voleti.<\/p>\n\n\n\n Stajao sam tako dok su mi mirisi letnje\nno\u0107i obuzimali \u010dula, i prise\u0107ao se re\u010di omiljene mi pesme iz mladosti:<\/p>\n\n\n\n ,, Stajao sam na peronu, ljeta gospodnjeg<\/p>\n\n\n\n moglo je biti pro\u0161lo stolje\u0107e”<\/p>\n\n\n\n Moglo je. Uistinu je moglo biti pro\u0161lo\nstolje\u0107e.<\/p>\n\n\n\n Ljeta gospodnjeg, jedne julske no\u0107i u Grahovu. Ovu pri\u010du posve\u0107ujem svim ljudima iz mog zavi\u010daja, i samom zavi\u010daju, najlep\u0161em mestu na svetu-op\u0161tini Bosansko Grahovo. Zahvaljujem se na pomo\u0107i Mili Principu-Gavrilu, on je doprineo da neke re\u010denice u…Saznaj vi\u0161e<\/a><\/span><\/p>","protected":false},"author":3,"featured_media":1969,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"ngg_post_thumbnail":0,"footnotes":""},"categories":[15],"tags":[],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/www.grahovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1965"}],"collection":[{"href":"http:\/\/www.grahovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/www.grahovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/www.grahovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/www.grahovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1965"}],"version-history":[{"count":3,"href":"http:\/\/www.grahovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1965\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2015,"href":"http:\/\/www.grahovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1965\/revisions\/2015"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/www.grahovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1969"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/www.grahovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1965"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/www.grahovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1965"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/www.grahovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1965"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
Boris Mi\u0161i\u0107 <\/strong><\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"