Milo\u0161 (Milan) Bilbija \u2013 sve\u0161tenik, ro\u0111en u selu Ugarci nadomak Bosanskog Grahova 2. novembra 1870 god. Trgova\u010dku \u0161kolu zavr\u0161io u Sarajevu, a Bogosloviju upisuje 1890. god u Reljevu i uspe\u0161no je zavr\u0161ava 1893. godine. Bio je sin slavnog i poznatog sve\u0161tenika Grahovske parohije Ilije Bilbije (1835-1908) jednog od vo\u0111a ustanka bosansko\u2013hercegova\u010dke bune 1875. godine. Prota Ilija se me\u0111u prvima priklju\u010dio ustanku u Hercegovini i bio je blizak saradnik Golubu Babi\u0107u kao i jedan od potpisnika Proglasa o ujedinjenju BiH sa Srbijom iz 1876.godine. Isticao se hrabro\u0161\u0107u i istrajno\u0161\u0107u u te\u017enjama za oslobo\u0111enjem Srpskog naroda.
\nProta Milan je jo\u0161 kao u\u010denik Bogoslovije uveliko imao jasan stav po pitanju vere u Hrista i sazrevaju\u0107i u \u201ePravog Hri\u0161\u0107anina\u201e nastavljao putem svojih predaka. Njegova li\u010dnost je zra\u010dila ogromnom ljubavlju prema Hristu Bogu i crkvi Njegovoj. Jo\u0161 kao mlad u\u010denik reljevske Bogoslovije isticao se visokoumno\u0161\u0107u i predano\u0161\u0107u budu\u0107em sve\u0161teni\u010dkom radu. Po zavr\u0161etku Bogoslovije stupio je u bra\u010dnu zajednicu sa Milkom Vojvodi\u0107 i ubrzo je rukopolo\u017een u \u010din \u0111akona 16. novembra 1893. godine u Sarajevu, a potom na Saboru Svetog Arhangela Mihaila 21. novembra 1893. godine u \u010din sve\u0161tenika i imenovan za pomo\u0107nika Grahovskom proti svome ocu sve\u0161teniku Iliji Bilbiji. 1894. godine preme\u0161ten je sa dotada\u0161nje slu\u017ebe pomo\u0107nika pri parohiji grahovskoj u parohiju u Grkovcima \u2013 Crnom Lugu gde je slu\u017ebovao kao samostalni parohijski sve\u0161tenik. Narod se oduvek okupljao oko svog sve\u0161tenika i oko hrama u Crnom Lugu pogotovo za Svetog Iliju gde je saborovao. Otac Milan Bilbija je zapo\u010deo gradnju hrama posve\u0107enog svetom proroku Iliji u Crnom Lugu koji je gra\u0111en od 1910. do 1926. godine na mestu starog drvenog hrama iz 1855. god. Gradnja je prekinuta izbijanjem prvog svetskog rata, a i \u010dinjenicom da je Gavrilo Princip 28.juna 1914. god izvr\u0161io atentat na austro-ugarskog prestolonaslednika Franju Ferdinanda, koji je u mnogome uticao na istorijska zbivanja, a pogotovo na istoriju srpskog naroda ovog kraja. Gavrilo Princip je ro\u0111en 26. jula 1894. godine po Gregorijanskom kalendaru na Sabor Svetog arhangela Gavrila (po kome je dobio ime) i ta\u010dan datum njegovog ro\u0111enja je zapisan u crkvenim knjigama. Sve\u0161tenici su uredno vodili datume ro\u0111enja u \u201cDomovnik\u201d jer su oni bili ti koji su \u201cznamenovali\u201d dete tj. bili su veliki posrednici u davanju imena novoro\u0111enom. Odmah po ro\u0111enju malog Gavrila Principa, otac Petar je oti\u0161ao po protu Iliju Bilbiju kako bi znamenovao novoro\u0111en\u010de, a nakon sedam dana u njegovom odsustvu kr\u0161tenje je izvr\u0161io njegov sin mladi sve\u0161tenik Milan Bilbija. Ove nepobitne istorijske \u010dinjenice su vrlo va\u017ene jer da nije bilo njih Okru\u017eni sud u Sarajevu bi osudio Gavrila Principa na smrtnu kaznu jer je po zakonima austrougarskog re\u017eima smrtna presuda mogla je biti izvr\u0161ena samo ako je izvr\u0161ioc bio punoletan tj. ako je imao navr\u0161enih 20 godina. Istina je bila da Gavrilo nije bio punoletan jer je imao na dan izvr\u0161enja atentata 19 godina. Oko ove teme vodila se vi\u0161ednevna bitka u sudu koji je morao na kraju da dodeli Gavrilu Principu najve\u0107u kaznu za maloletnike u trajanju od dvadeset godina te\u0161kog zatvora u Terezinu, a ne smrtnu kaznu.
\nOdluci suda u Sarajevu prethodilo je zato\u010deni\u0161tvo i mu\u010denje sve\u0161tenika Milana Bilbije kojeg su odmah po atentatu zatvorili u mesni zatvor u Livnu. Nad njim je u zatvoru izvr\u0161ena strahovita tortura od strane austro-ugarske \u017eandarmerije kako bi priznao da pravi datum Gavrilovog ro\u0111enja nije bio 26. jul ve\u0107 26. jun dakle mesec dana ranije. O stradanju prote Milana posvedo\u010dio je iguman manastira Mile\u0161eve Aleksije Nenadi\u0107 (rodom iz Grkovaca) koji je u to vreme bio njegov crkvenjak i pomo\u0107nik. On ga je i dopratio u Livno gde je bio mu\u010den od strane \u201c\u0160uckora\u201d pripadnika austro-ugarske vojne milicije \u010diji su zlo\u010dini ostali zapam\u0107eni zahvaljuju\u0107i Igumanu Aleksiji. On je potvrdio \u010dinjenicu da su ocu Milanu izmedju ostalog palili bradu i kosu, te su se izrugivali sa njim tako \u0161to su ga jahali i udarali vre\u0107ama peska da ne bi ostajali tragovi mu\u010denja, ali su mu na taj na\u010din izazvali unutra\u0161nje krvarenje i skoro odbili bubrege. Sve su to \u010dinili kako bi on izmenio datum ro\u0111enja Gavrila Principa, ali otac Milan nije ni u jednom momentu dovodio u sumnju verodostojnost Domovnika tj.crkvenih knjiga niti je popu\u0161tao pa makar i za to platio sopstvenom glavom. Nakon dva dana mu\u010denja polumrtvog i izmu\u010denog poslali su ga ku\u0107i. Od ovih posledica nikada se nije oporavio i nakon dve godine te\u0161ke muke, ta\u010dnije 28. jula 1916. upokojio se sve\u0161tenomu\u010denik Milan (Milo\u0161) Bilbija. Sahranjen je 30. jula iste godine na crnolu\u0161kom groblju da bi blagoslovom Njegovog Preosve\u0161tenstva Episkopa biha\u0107ko-petrova\u010dkog g.Sergija nakon pune 102 godine izvr\u0161eno obretenje Mo\u0161tiju sve\u0161tenomu\u010denika Milana Bilbije dana 15. oktobra 2018. prenesene u hram svetih Apostola Petra i Pavla u Bosanskom Grahovu gde su bile polo\u017eene i dostupne vernom narodu na poklonjenje i celivanje.<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Milo\u0161 (Milan) Bilbija \u2013 sve\u0161tenik, ro\u0111en u selu Ugarci nadomak Bosanskog Grahova 2. novembra 1870 god. Trgova\u010dku \u0161kolu zavr\u0161io u Sarajevu, a Bogosloviju upisuje 1890. god u Reljevu i uspe\u0161no…Saznaj vi\u0161e<\/a><\/span><\/p>","protected":false},"author":3,"featured_media":1366,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"ngg_post_thumbnail":0,"footnotes":""},"categories":[22],"tags":[],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/www.grahovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1363"}],"collection":[{"href":"http:\/\/www.grahovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/www.grahovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/www.grahovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/www.grahovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1363"}],"version-history":[{"count":1,"href":"http:\/\/www.grahovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1363\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1365,"href":"http:\/\/www.grahovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1363\/revisions\/1365"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/www.grahovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1366"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/www.grahovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1363"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/www.grahovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1363"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/www.grahovo.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1363"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}