Obeležavanje 100 godina od smrti Gavrila Principa

U Bosanskom Grahovu, mestu rođenja Gavrila Principa, 29.04.2018. godine je obeleženo 100 godina od njegove smrti. Obeležavanju stogodišnjice Gavrilove smrti je između ostalih prisustvovao član Predsedništva BiH iz Republike Srpske gospodin Mladen Ivanić, ministar rada i boračko invalidske zaštite Srpske gospodin Milenko Savanović, predstavnik Srba u regionu gospodin Miodrag Linta, Konzul Republike Srbije u BiH gdja. Marija Bakoč i mnogi drugi uvaženi gosti.

Obeležavanje je počelo Svetom arhijerejskom liturgijom u Crkvi Svetog Petra i Pavla u Grahovu, koju je služio Njegovo preosveštenstvo episkop bihaćko – petrovački Sergije. Nakon liturgije, položeni su venci palim borcima vojske Republike Srpske na spomen obeležju ispred Crkve u Bosanskom Grahovu, a zatim nastavljen obilaskom grobova roditelja Gavrila Principa. Nakon toga uvaženi gosti, novinari i ostali posetioci su krenuli putem ka selu Obljaju u obilazak Principove rodne kuće. U okviru obeležavanja ovog značajnog datuma, upriličeno je i obraćanje zvaničnika nakon čega je usledio kulturno zabavni program i na kraju ručak.

Celokupan događaj je organizovala opština Bosansko Grahovo na čijem je čelu načelnik Duško Radun.

Gavrilo Princip je na Vidovdan 28. Juna 1914 godine, u Sarajevu pucao na austrougarskog prestolonaslednika u znak protesta protiv austrougarske okupatorske politike i težnje. Na taj način je zajedno sa članovima Mlade Bosne izrazio težnju većinskog srpskog naroda za oslobođenjem i ujedinjenjem. U vreme kada se dogodio atentat Gavrilo je bio suviše mlad za smrtnu kaznu tako da je osuđen na dvadeset godina zatvora gde je bio izložen strašnim mučenjima. Kaznu je služio u češkom gradu Terezinu, gde je i umro 28. aprila 1918. godine.

VENAC ZA GAVRILA 

Gruni ko nevreme, gašena, o tmasta
Akrostih mi ovaj iz gušenja cveta.
Vraćam sebe zemlji, iz zemlje izrastam
Razumljivo sunce, ljubav suncokreta.

Ista mi misao, ista rusa glava.
Lepo blagosiljam, ruku dižem — k meti
Osveta je slatka i zato — krvava
Prvo nam je mreti, pa večno živeti.

Rastaće nas vreme, naš se narod topi
I svi da smo mrtvi, isto da bi bilo
Našto da se kleči Beču i Evropi.

Crna moja Bosno, mrtve ptice krilo,
Ispij svoju čašu žeđu koja stresa,
Pucnjem trgni srpstvo, gledaj u nebesa. 

Milan Nenadić

« 1 of 2 »